Balkanski magarac (Equus asinus asinus) je domaća životinja rasprostranjena u celom svetu.

Balkanski magarac je autohtona primitivna rasa. Telesna masa odraslih mužja-ka se kreće do 250 kg, a ženki do 200 kg. Visina grebena kod mužjaka u proseku iznosi oko 100 cm,a kod ženki 95 cm.  Raspro-stranjena je u planinskim predelima Srbije i Crne gore. Magarci svejedno mogu u izuzetnim slučajevima postići brzinu do 50 km/h. magaraci vode poreklo iz suvih područja, iz tog razloga  kopita teško podnose vlažnu klimu Srednje Evrope i sklona su pucanju i stvaranju dubokih pukotina u kopitu gde može doći do truljenja. Boja krzna im je siva ili smeđa do crne, ponekad crvenkasta. Pored toga, magarci mogu biti i šareni. Potpuno beli magarci su veoma retki.

Pored spoljnih razlika između magaraca i konja, postoji razlika i u osobinama koje nisu vidljive na prvi pogled. U lumbalnom delu imaju 5, a ne 6 pršljenova kao konji. Magarci imaju 31 par hromozoma, dok konji imaju 32 para. Telesna temperatura magaraca je nešto niža, prosečno je ispod 37°C, dok je kod konja između 37,5 i 38,2°C. Vreme gestacije kod magarca je nešto duže nego kod konja i u proseku traje 365 do 370 dana, dok je kod konja 330 dana.

Magarci su u početku korišćeni za jahanje i kao teretna životinja. Kasnije su ih zamenili konji koji su dosta snažniji. Nakon toga, magarci se gotovo gube iz starih kultura. Njegovo kasnije korišćenje pre svega za prenos tereta rezultat je njegove veće izdržljivosti. Magarac može izdržati bez vode i hrane mnogo duže nego konj.

Simbolično i mitološko značenje
U basnama i bajkama magarac je tvrdoglava, često i glupa životinja. Tu je i poreklo i danas korištene reči magarac u pogrdnom smislu. U alegoriji o Buridanovom magarcu, magarac umire od gladi, jer se ispred dva jednako dobra stoga sena nije mogao odlučiti iz kojeg bi jeo. U područjima Severne Afrike i Mesopotamije magarci su bili poštovani kao božanstva.

Izvor:zasavica.org

Balkanski magarac: Razlika između magarca i konja u osobinama koje nisu vidljive