Istorija dresurnog jahanja datira iz drevne Grčke, gde su se prvi zapisi na tu temu pojavili pre više od 2000 godina. Vojnici su dresirali konje da ih pripreme za borbu.

Lepota dresure ogleda se u eleganciji, gracioznosti, skladu i saradnji konja i jahača. Pored elegancije i lepote, koje poseduje skoro svaki konj, zahteva i izuzetnu veštinu, koncentraciju, preciznost, spretnost i snažan karakter.

Dresurno jahanje je disciplina koja ima za predmet harmoničan psihofizički razvoj konja. Kao rezultat postiže se smirenost, mekoća, opuštenost kao i koncetrisan rad i kontakt sa jahačem. Krajnji rezultat dresurnog jahanja je da, kada posmatramo sa strane, sve deluje prirodno i rado. Hod konja je slobodan, regularan i opušten. Kas je slobodan, regularan i aktivan. Galop je pravilan, lagan i sa dobrom kadencom. Zadnji skočni zglobovi reaguju na svaki signal jahača i time daju lakoću ostalim delovima tela. 

 Kadenca nastaje kao rezultat harmonije koju konj pokazuje pri regularnoj, balansiranoj i impulsivnoj kretnji. Ritam je sastavni deo kadence. 

U stoju konj mora da bude skoncetrisan na radnju, angažovan, nepokretan i prav, sa sopstvenom težinom distribuiranom podjednako na sve četiri noge i paralelnim prednjim, odnosno zadnjim nogama. Stoj se postiže tako što jahač pojačanim dejstvom sedišta i listova tera konja napred uz sprečavajuće, meke ruke koje ga vraćaju na zadnji trup i tada se trenutno zaustavlja na traženom mestu. Hod je kretnja pri kojoj se kopita spuštaju na zemlju, jedna za drugim u četvorotaktnom ritmu. Postoje četiri vrste hoda: Prikupljen, srednji, produžen i slobodan hod.

Galop je kretnja u trotaktnom ritmu. Kvalitet galopa se određuje prema opštem utisku, regularnosti i lakoći dobro definisane trotaktne kretnje koja nastaje angažovanjem zadnjeg trupa sa jasnom angažovanošću peta i prihvatanjem kontakta sa žvalom i opušćenošću potiljka, kao i sposobnosti da se održi isti ritam i prirodan balans pri prelasku iz jedne vrste galopa u drugu. Postoje četiri vrste galopa: Prikupljen, radni, srednji i produženi.

Kas je dvotaktna kretnja u kojoj se smenjuju dijagonalno upareni ekstremiteti (prednja leva i zadnja desna i suprotno), odvojeni momentom suspenzije. Kvalitet kasa se određuje prema opštem utisku, regularnosti i elastičnosti koraka, koji zavise od opuštenosti i gipkosti leđa i stepena angažovanja zadnjih nogu prema sposobnosti da održava isti ritam, prirodni balans i pri promenama iz jedne vrste kasa u drugu. Postoje četiri vrste kasa: Prikupljen, radni, srednji i produžen.

Dresurne radnje

Šanžman – Ova promena vodeće noge je u tesnoj vezi sa momentom suspenzije u vazduhu koja prati svaki korak. Šanžman se može izvoditi u serijama na svakih četiri, tri, dva ili svaki korak. Konj u seriji promena ostaje lak, smiren i prav, sa dobrim impulsom, održavajući isti ritam i balans kroz celu seriju promena.
Odstupanje - je kretnja u nazad, pri kojoj se noge odižu i spuštaju od zemlje, skoro istovremeno, u dijagonalnim parovima.
Prelasci – Promene ritma i brzine treba da budu jasno pokazane na zadatom slovu, da su brzo i precizno izvedene, ali u kontinuietu, tečno. Konj treba da je u naslonu, lak na žvali i smiren i da sve vreme ima korektno držanje. Isto se odnosi na sve prelaske.
Poluparada – Predstavlja skoro nevidljivo, istovremeno i usklađeno dejstvo sedišta, listova i ruku jahača, sa namerom da se poveća pažnja i balans konja pre izvođenja neke radnje ili prelaska. Promene pravca – Od konja se traži da prilagodi savijenost svoga tela zamišljenom luku putanje po kojoj se kreće i odgovarajući na sva dejstva jahača, bez opiranja, promene ritma ili brzine.

Izvor:petras

Dresurno jahanje zbog elegancije nazivaju i baletom za konje