Ovo je priča o azilu za konje, jedinstvenom mestu u Srbiji koji životinjama daruje bolji život. Razgovarali smo sa Željkom Iličićem, vlasnikom azila za konje Staro brdo u Lapovu.

Na Međunarodni dan životinja koji smo obeležili kroz nekoliko tekstova 4. oktobra želeli smo da posetimo i azil kako bismo pomogli i podelili njihovu priču. Prvo nam je na pamet pao azil za pse. Verovatno jer se o njima najglasnije priča, najviše im se donira, a psi su životinje koje svi vole.
U potrazi za azilom za pse koji bi nas ugostio, naišli smo na jedan potpuno drugačiji azil – prvi takve vrste u Srbiji, ali i regionu. U pitanju je azil za konje Staro brdo u Lapovu u blizini Kragujevca. Kako kažu na sajtu – "to je mesto za sve ljubitelje prirode, konja, lukova, traganja i primitivnih veština". Na prvi poziv, ljubazni vlasnik ovog jedinstvenog azila, Željko Iličić pristao je da razgovara . Ističe kako voli da priča o azilu za konje jer se o ovim životinjama, o kojima u Lapovu brinu on i njegova supruga, retko priča.

"Azil za konje Staro brdo osnovan je u avgustu 2015. kao prvi i jedini azil za konje u Srbiji i regionu, a od strane Udruženja Staro brdo. Osnivanje azila je nastalo iz potrebe, jer zlostavljani konji u Srbiji nisu imali ni glas ni mesto za spas. Do dana današnjeg azil Staro brdo je ostao jedini azil za konje u Srbiji, sa oko 80 do sada spašenih konja i magaraca", počinje priču za EUpravo zato Željko Iličić, vlasnik i osnivač.
Kako kaže, konji i magarci dolazili su u azil iz raznih loših situacija. Bilo je tu zanemarivanja, loših uslova a među njima je bilo i onih koji su višak i kojima je klanica bila sledeći korak. Međutim, nije sve tako crno, jer je bilo i onih situacija kada u azilu završe kao voljeni konji o kojima prethodni vlasnici više nisu mogli da brinu.
Ima i prasaca, magaraca, ali i brojnih drugih životinja
A nisu ni jedine životinje na ovom nesvakidašnjem mestu.
"U azilu je spas pronašlo i sedam prasaca, bačenih na deponiju sa svega par dana, prepuštenih gladnim psima i hladnoći, a koji danas imaju šest godina i po oko 400 kilograma, mazni i divni. Njih su pronašli i u azilu zbrinuli volonteri engleske organizacije za zaštitu životinja Serbian"s Forgotten Paws", priča nam sagovornik.

Pored konja, magaraca i prasaca, u azilu se još nalazi i jedan vodeni bivo, šest petlova, osam pasa i šesnaest mačaka.
Najnoviji stanar azila im je, kako Željko kaže, divna Božica - mini šetlandski poni.

"U azil je došla sa deformisanom zadnjom nogom zbog koje otežano hoda, izgladnela i slaba, odbačena od svog krda, zbog čega je i hranu počela da čuva u obrazima, kao hrčak. Danas je ona prava mala maskota azila koja se ne stidi da prilazi gostima u potrazi za šargarepama i jabukama", ponosno ističe Željko.
Iako je ovo mesto gde životinje koje dođu krenu da žive novi i lepši život, vlasnici mesta se često suočavaju sa izazovima. Jedan od glavnih im je, očekivano, finansijske prirode.

"Da li će biti dovoljno za hranu, veterinara, orezivača, terapije, popravke i sve ostale redovne i vanredne troškove... Kako azil zavisi isključivo od donacija ljudi dobre volje, uvek je neizvesno da li će iz meseca u mesec biti dovoljno za osnovne potrebe. Srećom uspevamo da obezbedimo za najosnovnije i hvala beskrajno svima koji to čine mogućim".
Kako možete da donirate?Ako ste razmišljali o tome da pomognete ovom azilu, na sajtu postoji detaljna procedura kako da to uradite.

"Vaša podrška omogućava rad jedinog azila za konje u Srbiji. Saznajte na koje sve načine možete da pomognete", ističu. Detalje možete pronaći na ovom linku.

Osim toga, fali im i zaposlenih.
"Sa samo dvoje stalno aktivnih ljudi u azilu, sve se odvija mnogo usporenije i uz mnogo energije koja je neophodna za funkcionisanje azila i brigu o više od 50 spašnih životinja", kaže Željko.
100 dinara im pravi razliku

Dobra stvar je što svi zainteresovani imaju priliku da pomognu azilu. Osim što možete doći i pomoći im na neki način svojim prisustvom, postoje i načini donacije.

"Svaki vid podrške znači - od finansijske pomoći koja nikada nije premala i gde i 100 dinara čini razliku između imati i nemati, pa preko pomoći u robi (hrana za životinje, oprema, donacije predmeta za aukcije (Facebook stranica azila za aukcije)), građa…), do pomoći u radu - fizičke ili intelektualne, ili makar na taj način što će neko podeliti objavu azila sa svojim prijatlejima. Sve je pomoć i sve znači", iskren je naš sagovornil.
Međutim, azil za konje Staro brdo ne može da spasi sve konje u Srbiji, i zato Željko ističe koliko je Srbiji potreban makar još jedno ovakvo mesto.

"Najidealnije od svega bi bilo da se u Srbiji otvori još azila za konje, da država takođe otvori azile ili prihvatne centre za konje u problemu, jer su potrebe mnogo, mnogo veće nego što azil za konje Staro brdo može da postigne. U planu nam je da kroz ekonomske podsticaje ili investicije obezbedimo smeštaj na Starom brdu i da na taj način doprinesemo samoodrživosti azila u budućnosti", zaključuje sagovornik.

Agroinfo.rs/M01S

Jedini azil za konje u regionu! Životinje koje su izbegle klanicu imaju svoj raj u Srbiji!