Koze mogu da konzumiraju gotovo svaku zelenu biljku koja raste u našim uslovima.

Karakteristično je da koze vole kada im je obrok raznovrstan, odnosno da se hrana češće menja. To povoljno deluje na apetit, što se odražava i na proizvodnju.

Kada nema paše ili zelene hrane, kozama može da se daje silaža,stočna repa, pareni krompir, sporedne proizvode nekih grana prehrambene industrije (rezanci šećerne repe, pivski treberi td.), seno  i slamu.

Silaža slabijeg kvaliteta može da dovede i do znatnijeg pada u proizvodnji. Zato se količina silaže ograničava i to u kombinaciji sa nekim drugim kabastim hranivom.

U ishrani preživara obilno se koriste kabasta krmiva koja kod mlečnih koza čine 50–60% potrebne energije tokom godine. 

Prema tome kako ih koze rado jedu, gajene krmne kulture se dele u tri osnovne grupe:

1. lucerka, crvena detelina, italijanski ljulj, ježevica, grahorica, ovas, kukuruz, sirak, sudanska trava;

2. postrne zelene biljke, seno, silaža, grašak;

3. lisičji rep, mačji rep, kupus, uljana repica.

Pošto koze mogu vrlo uspešno da proberu dobre delove od loših, treba računati da ono što ostane posle njihovog obroka one više neće jesti.

Hrana koja se daje kozama mora da bude koliko je god moguće čista. Valovi i jasle moraju se držati takođe čisto, u suprotnom slučaju može da se desi da koze i ne dodirnu hranu. Hrana treba da se učini privlačnom, posebno smeše koncentrata. To se može postići dodavanjem melase i sl. u smeše.

Koncentrovana hrana za koze treba da bude grubo (ni u kom slučaju fino) samlevena, a još bolje je kada je peletirana. Koze su daleko osetljivije na ubuđala koncentrovana hraniva od ovaca i goveda. Zbog toga treba voditi računa da se koze hrane kvalitetnom, svežom ili dobro očuvanom hranom.

Izvor:zdravasrbija.com

Izbor hraniva za koze