После успешног јарења потребно је пуно пажње да одрасту јарићи – њихова нега траје више месеци. Препоручено је да коза 3 – 4 дана остане са својим јарићима у посебном простору, мања је опасност од гажења малих од других коза или већ већих јарића, и касније обострано препознавање по мирису и мекетању није проблематично.

На овај начин узимање колострума у првим сатима неће бити ометано, а омогућиће и редовито сисање, што је од особите важности у прва три дана живота јарића.

У интензивном узгоју се јарићи одвајају од козе након 3-5 сати (одмах по узимању колострума) и наставља се њихов узгој у посебним боксовима уз вештачко грејање (грејалице са инфрацрвеним спектром). Током 3 – 5 дана се хране млеком козе а након тога вештачким млеком следећих 5 недеља.

“У највећем броју случајева јарад су одмах по рођењу олизана и осушена од мајке, после краћег одмора устају и веома брзо траже сису како би сисали. Неретко се дешава да су сисе козе зачепљене и то спречава слабију јарад да узму колострум. У тим случајевима неопходна је помоћ одгајивача која се састоји у измузању неколоко млазева из сиса (у неку посуду), како би се очистили сисни канали. После тога јаре ухвати сису и настави само даље нормално да сиса. Важно је да се првих неколико дана контролише да ли јаре сиса редовно, да ли је уз мајку и да ли коза има довољно млека.

За јарад која су слабо витална, једини начин да се колострум убаци у уста је путем спреја или убацивањем колострума директно у желудац помоћу танког еластичног црева које се спушта у једњак и шприцом убризгава. Брзо узимање колострума после јарења је врло важно за његово преживљавање. Нарочито је важно да јаре попије што више колострума у првих 48 сати. У првим данима јарад сисају од 4-6 пута. У случају да се деси да мајка новорођеног јарета угине, или је ојарила већи број јаради и нема довољно млека, неопходно је користити за исхрану таквих јаради козе ,,дојиље“. Ако у стаду нема довољно сурогат мајки јарад се морају хранити флашицом.

Јарићи – њихова нега после узимања колострума

Дакако да кози мајци треба осигурати довољне количине свеже воде, коју у прва 3 дана по јарењу морамо мењати двапут дневно. Високомлечне козе у првим данима могу попити и до 10 литара воде.

Што је коза мање млечна, попиће мање воде. Ведро с водом мора бити смештено тако да буде онемогућено онечишћавање изметом, мокраћом, прљавом длаком, прљавим ногама итд.

Важно је такође да кози мајци осигурамо најквалитетније сено. Првог дана по јарењу у потпуности треба избегавати храњење крепким крмивима. Боље је кози дати 2 – 3 јабуке, и то мало натруле.

Велики плод – исцрпљена коза
Ако је мајка носила велики плод и очита је исцрпљеност, морамо јој на неки начин брзо надокнадити изгубљену течност, минерале и витамине.

Шта урадити?

4 литре воде загрејемо до највише 38° Ц и у њој стално мешајући отопимо:

2 кафене кашике кухињске соли,
1 кафену кашику Натријум-бикарбоната
8 супених кашика грожђаног шећера или меда (ни у ком случају не отопити смеђи шећер од трске, или поготово не бели шећер од шећерне репе)
Прелијемо у одговарајућу посуду, охладимо – никако не испод 25° Ц и понудимо кози да пије. Коза у већини случајева халапљиво почне пити. Који пут потребно је и мало нуткања и стрпљења. Дозирање мора бити врло прецизно јер већа концентрација неких састојака може изазвати кобне последице. Овај електролит треба користити код пролива у козлића, односно сваког опорављања коза и козлића од болести.

Природно понашање јарића
Не познајући природно понашање јарића, узгајивачи често постављају сувишна питања. Најчешће су то везивања козлића различитим везивима за козу-мајку, итд.

У природним условима јарићи расту у стаду и сишу мајке више месеци, и тако све док козе не засуше. Додуше, не постоји трајни контакт козе мајке и јарића.

За првих недеља, овисно о врсти терена, јарићи се крију у стене или се повуку у шикару, грмље итд. За то време козе мајке у потрази за храном могу се и доста удаљити.

Само 3 – 4 пута дневно посебним мекетањем зову своје јариће на сисање. Након те фазе јарићи весело извиђају и откривају нови свет. Проналазе своје вршњаке и под наџором једне старе козе формирају групу, “козију школу”, која је све независнија и често је видите у заједничком трку.

Своје мајке траже само кад су гладни или ако мајке осете да су вимена пуна, па их зову мекетањем.

Код бурских коза изражено је одвајање одраслог јарца од коза, а најчешће се “јарећа школа” скупља око одраслог јарца. Што је јарац старији, окупљање је израженије.

Јарећа школа

Узгајивачи млечних коза сигурно не желе да јарићи дуго сишу млеко. Природни услови у супротности су с одвајањем јарића од својих мајки одмах кад посишу колострум и прве количине млека. О идеалном времену одвајања мишљења нису усаглашена, расправе су у току и трајаће још дуго.

Простор “јареће школе” мора пре свега бити светао, сув и без промаје. Буде ли тако, и најмањи јарићи без проблема ће поднети температуре и од 8° Ц. Јарић којем је хладно има лагано накострешену длаку на леђима. Јарићи су још мали и захтевају мало простора, и за загревање тог малог простора, ако је потребно, узгајивачи млечних коза углавном се послуже једноставним грејалицама. Најчешће су то инфрацрвене лампе (као и код прасића). Испод или испред било којег грејаног тела морате поставити заштитну решетку, која ће га штитити од доскакивања јарића, или да грејно тело ни у ком случају не може пасти међу животиње.

Како јарићи расту, постају отпорнији и већи, траже и већи простор. Јарићи су врло весели, ако им се у њихов простор ставе неки пањеви, окренути сандуци, па и велико камење, послужиће им засигурно за њихово пењање. Није добро ако се јарићи не могу пењати, у том случају врло често трче “по зидовима”, што иначе називамо “зид смрти”. Такве игре често су кобне – пробајте замислити што се догађа у утроби козлића у трци вертикалном страном зида.

У простору “јареће школе” простирку треба врло често мењати, јер се јарићи претежно хране текућом храном, количина мокраће је знатна и брзо долази до провлаживања простирке, која не сме бити влажна.

Izvor: agro info tel.rs

Јарићи – њихова нега после узимања колострума