Нубијска коза припада групи млечних раса коза. Порекло води из Нубије, Етиопије, а узгаја се углавном у Египту, Етиопији и Јужној Африци. Нубијска раса је у великом броју заступљена у земљама Западне Европе.

Енглески узгајивачи су увозом ове расе од 1895. године развили англо-нубијску расу, а најзаступљенија је у САД. Англо-нубијска коза је настала у Енглеској, као раса комбинованих производних способности, за месо и млеко. Енглеско швајцарски тип ове козе је настао са укрштањем ове расе са јарчевима из Индије, Египта и Етиопије. С обзиром да води порекло из Африке, дуго се сматрало да је ова раса неотпорна на хладноћу, али данас се успешно гаји у Канади.

Сматра се најбољом расом комбинованих способности. Погодна је за производњу млека, али је и најмеснатија коза комбинованог типа. Лактација траје 10 месеци, а за то време ова раса даје око 700 литара млека. Млеко ове расе има већи проценат млечне масти (у просеку око 4,5%) и протеина у односу на млеко алпских коза. Самим тим се у производњи сира, од исте количине млека англо-нубијске козе, добије више сира у односу на млеко алпских коза, или се добија иста количина сира, али бољег квалитета. Млеко је без карактеристичног мириса.

Глава Нубијске козе је кратка, скраћеног лица, широких клопавих висећих ушију. Боја длаке је најчешће црна, црвена или мрка. Тежина ове расе може бити од 90-100 кг. Рогове имају распоређене далеко један од других, леђа су равна и дуга. Добро подноси зиму и врућину, нису захтевне у погледу исхране. Подмладак линија које дају преко 1.000 литара је скупљи од Алпских коза, јер ова коза има знатно већи проценат млечне масти и протеина.

У производњи сира то значи да се од исте количине млека Нубијске козе, добије више сира него од Алпске, или се добије иста количина сира, али бољег квалитета. Садржај млечне масти Нубијских коза је преко 4,5%, уз проценат протеина који се креће од 3,5-4,0. Обично је тврдоглавија од других млечних коза и карактеристично се оглашава. Чак се и јарићи оглашавају као да се жале.

 ДРВЕЋУ аргана, у полупустињској регији Сус, на југу Марока, тешко је да опстане, али научници су увидели да спас могу им да донесу козе, које се пењу на гране, једу плодове, и касније испљуну семена која су налик на орахе.

Izvor:seoski poslovi

Од ове расе коза млеко је масније