Гравидитет коза траје оквирно 150 дана. Козе јаре у просеку два јарета. Сам процес јарења није компликован и углавном козе успеју саме да се ојаре, али увек треба бити на опрезу и испратити цео процес.

Након оплодње почиње период гравидитета (бременитости). У пракси се рачуна да почетак бременитости почиње дан након парења или осемењавања. Козе код којих се полни жар (еструс) не понавља након парења сматрају се оплођеним. Козе код којих се поново јави еструс припуштају се још једном или два пута и, ако ни тада не остану оплођене, сврставају се у категорију јалових коза. Наравно, ово важи само за сезону парења. У случају да је еструс изван полне сезоне и да при том козе ипак не остану оплођене, код њих се неће поново јавити еструс, већ би он требало нормално да се испољи током природне сезоне парења.

Ембрионална смртност изражена у првом месецу бременитости

Бременитост коза траје оквирно 150 дана (варијације су 145-151 дан). Рани гравидитет коза се може утврдити праћењем промене концентрације прогестерона у крви и млеку, а након 40 дана бременитост се са сигурношћу утврђује ултразвучним апаратом. Увећање вимена код коза се јавља тек 7-12 дана пре јарења. Проценат оплодње овулираних јајних ћелија је висок (око 95%), али ембрионална смртност је код коза нарочито изражена током првог месеца бременитости. Она може бити нарочито присутна у запатима који се хране неадекватном и неквалитетном исхраном, нарочито у погледу микроелемената и витамина у оброку. На број овулираних јајних ћелија може да се утиче појачаном исхраном пар дана пре парења (тзв. флашинг исхрана), или применом хормона.

Дневне оброке појачати тек последњих 60 дана
Козе обично ојаре два јарета, али се варијације крећу од једног до три јарета, док су четворке и петорке знатно ређе. У почетку бременитости није потребно посебно појачавати исхрану коза како се не би исувише угојиле, што може изазвати компликације (појава кетозе и других болести метаболизма). У последњих 60 дана бременитости раст плода се интензивира, те је потребно појачати дневни оброк коза и посветити пуну пажњу плоткињама. Поред исхране, веома је битно да се плоткињама омогући кретање и физичка активност, да им се обезбеди мир и тишина, и смањити све оне стресоре који могу изазвати побачај (хладна вода за напајање, лоша или смрзнута храна, груб поступак са животињама и друго).

При крају бременитости неопходно је да козе стално имају довољно суве простирке, будући да су присиљене често да леже због оптерећености плодовима. Препоруке су да је дневно потребно око 0.5 кг сламе по кози. Коза би требало да засуши 6 до 8 недеља пре јарења како би се обезбедило време да се што боље телесно припреми за партус. Уколико је парење било добро организовано, јарење целог запата траје око месец и по дана, али се највећи број коза ојари у двадесетак дана.

Понашање коза пре јарења

Непосредно пред јарење коза је узнемирена, ногама прикупља простирку на место где ће се ојарити, често окреће главу ка задњем делу тела, слабије узима храну, чешће мокри и вречи, гладне јаме су израженије, виме је набрекло и могу се измусти прве количине колострума. Коза губи апетит, издваја се од стада те јој треба обезбедити простор у коме ће се осећати сигурно. Ово се постиже једноставним преграђивањем штале покретним оградама у већи број мањих боксева. Козе се релативно лако јаре, али одгајивач ипак мора да буде уз њих. Ово се нарочито односи на плоткиње које носе три или више јарета. Пред само јарење, одгајивач би требало да припреми прибор за прву помоћ, и неопходан санитетски материјал који се састоји од папирних убруса, антибиотика широког спектра деловања, сапун, средство за дезинфекцију руку и сличног.

Процес јарења - шта урадити?
Јарење је слично јагњењу. Почетак јарења је дефинисан појавом грчева. Козе се јаре лежећи и обично се сва јарад истисну у року од три сата, док се постељице избаце унутар два сата након рођења последњег јарета. Ако је јарење нормално, прво се појављује водењак, затим предње ноге између којих је глава или задње ноге и карлица. Дужина јарења зависи од броја плодова. Уколико услед већег броја плодова дође до исцрпљивања козе, одгајивач мора да јој помогне, али то сме да уради само у тренутку појаве плодова. Ово наравно важи само за нормалан порођај. Уколико се стручним прегледом утврди да је положај плода неправилан, плод треба исправити и довести у нормалан положај и наставити са јарењем. Ако новорођеном јарету не пукне пупчана врпца, потребно ју је одсећи на минимално 10 цм и дезинфиковати је, најчешће јодом.

Прворођено јаре први пут покуша да сиса пола сата након рођења, а она касније рођена за око 50 минута. Ако се јарење дешава у просторијама са нижим температурама, веома је битно да коза олиже јаре или да га особа која је помагала при јарењу обрише. Ово је веома битно јер су сува јарад отпорнија на ниске температуре. Врло брзо након јарења јарад је спремна да стоји на својим ногама и тражи виме. Веома је битно што пре након јарења да јарад посиса прво млеко (колострум), које је богато енергијом и имуно-глобулинима који утичу на подизање имунитета и отпорност јаради.

Након јарења кози треба понудити свежу воду за пиће, а исхрана у наредних 24 сата треба да је лакша. Даје се и млаки напој од мекиња размућених у топлој води, који делује лаксативно. Ако је јарење протекло нормално, коза у року од два-три сата након јарења треба да избаци постељицу. Ако је не избаци ни у року ни у року шест сати, прети опасност од инфекције па је потребно да се то реши интервенцијом ветеринара. Козе се у приплоду просечно држе око пет година, када се излучују и замењују младим приплодним грлима.

Плоткиње се држе у приплоду све док се редовно јаре, дају задовољавајуће количине млека и све дотле док имају зубе да могу нормално да се хране. У нашим условима, козе се обично у приплоду држе око 5 година (од четири до шест година).

Izvor:agroklub.rs

Шта је важно знати о бременитости и јарењу коза?