Uravnotežena ishrana svakog zeca zasniva se na biljnoj hrani. Ove životinje su potpuno biljojedi, pa stoga ne tolerišu nikakve kardinalne promene u snabdevanju hranom.

Gruba hrana u ishrani biljojeda je važna zimi. Njihov udeo ne sme biti manji od 25% ukupne mase hrane, leti se daje po potrebi. Ova hrana je sušeno polje i livade, bere se u proleće i leto. Najveću hranljivu vrednost karakteriše seno pokošeno pre cvetanja, pa se prilično strogo primenjuju na pripremu stočne hrane.
Zelena krma je jedan od glavnih uslova za kvalitetnu ishranu biljojeda. Sadrže sva ona jedinjenja koja osiguravaju život zeca, a takođe su neophodna za njegov uspešan rast, razvoj i produktivnost. Prema tome, u toplom periodu godine takva hrana treba da bude najmanje 40-50% glavne hrane.
Najčešće se takva hrana sastoji od:

- slobodno rastuća vegetacija - travnata polja i livade;
- posebno uzgajano bilje - lupin, detelina, veš, lucerka, zob, raž (zima), ječam, kukuruz;
- vrhovi i zeleni ostaci povrtarskih kultura - cvekla, krompir, rutabaga, cvekla, topinambur.
Leti se sočna hrana zečevima retko daje (do 10% ukupne dijete), ali zimi čine osnovu ishrane (do 40%). Oni su plodovi povrtarskih kultura kao i korenovci. Takva hrana se daje u unapred pripremljenom obliku. Da bi to učinili, oni se čiste i iseku na male komade.
Koncentrati se najčešće daju zečevima u suvim ili polusuvim smešama, bez obzira na starost životinje i doba godine. Udeo takve hrane u ishrani industrijski visokoproduktivnih rasa ne sme biti manji od 30% ukupne mase.
Zimi, zbog naglog smanjenja zelene vegetacije, ishrana zečeva zasniva se na grubim (35–40% ukupne mase) i koncentrovanim (35–40% ukupne mase) proizvodima, uključujući stočnu hranu. Istovremeno, sočnost čini oko 20-30% ukupne količine hrane.
Leti je osnova zečje dijete sveža trava koja treba da čini oko 60% ukupne količine konzumirane hrane. Pored toga, mačkama se daje koncentrovana hrana (do 40% ukupne težine). Sočno i grubo meso istovremeno daje samo sa nedostatkom sveže trave (ne više od 10-15% ukupne mase hrane).

Zrno i druge komponente pažljivo se sortiraju i proseju, zagađivači i druge nečistoće moraju se ukloniti. Posle toga potrebno je uzeti duboku posudu i pomešati sastojke jedan po jedan. Dobijena smeša se čuva na suvom, čistom mestu i koristi se u skladu sa opštim potrebama životinja u stočnoj hrani. 

Ječam
Ova žitarica se smatra jednom od najcenjenijih vrsta vitamina (grupe B, H, E, PP), kao i magnezijum, kalcijum, natrijum, kalijum, jod, gvožđe, molibden i visoke koncentracije sirovih proteina, koji su važan za održavanje optimalnog metabolizma.
Pšenica
Posle ječma, u kontejner morate dodati celo zrno pšenice. Takođe je bogat svim vrstama hranljivih sastojaka, kao i sirovim proteinima, poput ječma. Pored toga, pšenica sadrži ogromnu količinu visokokaloričnih supstanci koje doprinose debljanju.
Seme lana
Ovo je prilično redak proizvod u stočnoj hrani, ali ima mnogo aromatičnih supstanci koje pojačavaju apetit zečeva. Pored toga, laneno seme je bogato složenim sastavom elemenata u tragovima i vitaminima koji jačaju imunitet i metabolizam životinja. Zahvaljujući tome, efikasnost ostalih krmiva je značajno povećana. Moguće je uvesti laneno seme u smeše za hranu u neograničenim količinama, iako se 1 kašika smatra optimalnom normom. l. / 1 kg.

Agroinfo.rs/hr.vomturmhaus.com

Hrana za zečeve: Karakteristike hranjenja