Месо кунића, иако једно од најздравијих, слабо је заступљено на српском тржишту.

У односу на друге врсте, месо кунића има бројне предности, о чему најбоље говоре подаци о његовом хемијском саставу, односно о садржају појединх хранљивих састојака и њиховој хранљивој, биолошкој, енергетској и дијететској вредности.
Месо свеже закланог кунића је бледоружичасте боје и без специфичног мириса.

Вода

Садржај воде у месу кунића зависи од расе, затим од узраста, тј. старости и степена ухрањености, односно од телесне масе (тежине).Просечан садржај воде у месу кунића је 69,6%, док се граничне ведности крећу између 68 и 71,75%. Примера ради, месо новозеладнског белог кунића, који је интензивно товљен, старости 90 дана и просечне телесне масе (тежине) од 3 кг, садржи око 75% воде, али и врло мали садржај масти, свега 1,58%, као и мали садржај холестерола 37,4 мг% и врло висок садржај протеина од 24,2%, што је карактеристично за врсте меса са високим садржајем воде. Захваљујући тако великом садржају воде, месо кунића је сочније, меканије, сварљивије. Лакше се и брже омекшава приликом термичке обраде кувањем, динстањем, печењем, пржењем, роштиљањем и сл.

Протеини

Месо кунића се посебно цени због високог садржаја протеина (беланчевина) велике биолошке вредности и искористивости за синтезу, односно стварање нових и регенерацију, тј. обнављање истрошених ћелија у организму оних који га употребљавају у исхрани.

Просечна количина протеина у месу кунића је 20,8% а креће се у граничним вредностима од 20,3 до 21,8%. у неким случајевима зна бити и већа, као што је то код већ поменутог примера интензивно гајеног новозеландског белог кунића, старости 90 дана и просечне телесне масе (тежине) од 3 кг, чије месо садржи чак 24,2% протеина, што је највећа количина која се може наћи у месу животиња за клање.

При просечној количини протеина од 20,8% са 100 г меса кунића подмирује се готово једна трећина укупних дневних физиолошких потреба одраслог човека, које у просеку износе око 70 г протеина, од којих 35 г треба да је биљног и исто толико животињског порекла. Са 100 г меса кунића подмирују се готово две трећине укупних дневних потреба за протеинима животињског порекла. Преостали део потреба за протеинима животињског порекла у току дана може се подмирити са 500 г млека, јогурта или киселог млека, што се, за правилну исхрану, обавезно и препоручује.

Са економског становишта, цена једног грама протеина из меса кунића и исте количине из млека врло мало се разликују, али се зато битно разликују од цене једног грама протеина из меса других животиња, и то у корист меса кунића, тако да је употреба меса кунића и са тог становишта оправдананија него меса свих других животиња.
Само пилеће бело месо (груди) има исту количину протеина као и месо кунића, док све остале врсте меса животиња за клање, као и речних и морских риба, садрже мање протеина. Зато се и каже да је месо кунића насличније пилећем месу.

Масти

Месо кунића спада у групу тзв. посних врста меса. Количина масти у месу кунића зависи од расе, старости и степена ухрањености, односно телесне масе кунића.

Према подацима компетентних аутора (Соуци, Фацхман, Краут) датим у њиховим таблицама о хемијском саставу нимирница, просечна количина масти у месу кунића износи 7,62% са граничним вредностима од 5,53 до 10%.

Исто као и када је у питању садржај протеина, у месу кунића, у неким случајевима, количина масти може бити и мања, о чему сведочи податак у већ поменутом примеру интензивно гајеног новозеландског белог кунића, старости 90 дана и просечне телесне масе (тежине) од 3 кг, чије месо садржи свега 1,58% масти, што је крајње занемарљива колочина. Независно од овог примера, који се може сматрати и изузетком, месо кунића са просечним садржајем масти од 7,6% спада у групу посних врста меса.

У погледу састава масти у месу кунића, може се рећи да је он итекако повољан, зато што се, мањим делом, масти кунића састоје од засићених масних киселина, а већим делом од полунезасићених масних киселина.

Витамини

Од витамина у 100 г кунећег меса има: витамина Е 1 мг, витамина Б1 (анеурина) 0,11 мг, витамина Б2 (рибофлавина) 0,07 мг, витамина Б6 (пиридоксина) 0,3 мг, ниацина 8,6 мг, витамина Х 0,7 мг, пантотенске киселине 0,3 мг.
Садржај витамина је такође карактеристичан за месо кунића. Углавном су то витамини Б групе, међу којима се нарочито истиче садржај ниацина, у количини од 8,6 мг%.

Коме се месо кунића посебно препоручује:

-деци и омладини за нормалан раст и развој,
-деци која бораве у вртићима,
-трудницама и дојиљама,
-спортистима и свима који су изложени већем физичком напору,
-дијабетичарима,
-гојазнима у току спровођења редукционе дијете,
-свима који воде рачуна о својој телесњ маси (тежини),
-срчаним болесницима,
-болесницима са повишеним крвним притском,
-болесницима са повећаним мастима и холестеролом у крви,
-болесницима који болују од болести органа за варење,
-свим болесницима који су на лечењу у стационарним установама
-реконвалесцентима,
-старијим људима,
-станарима домова за стара лица.

Употреба меса кунића

Мишићи меса кунића мекани су и врло лако сварљиви. Месо је без мириса, врло је укусно и не треба га дуго ни кувати ни пећи.
Месо кунића је бело, а предност ове врсте меса у односу на друге које користимо у нашој кухињи је, због, како смо рекли, малог садржаја масти и холестерола, што га чини погодним за исхрану срчаних болесника, старијих особа и у дијетама с мало соли. Због ове своје посебне вредности и изузетне хранљивости, препоручује се свима којима је потребна високопротеинска исхрана.
Ово укусно месо препоручује се и за исхрану деце, реконвалесцената, спортиста, трудница, радника на тешким и напорним пословима, старијих особа и болесника, а због веће сварљивости, препоручује се и пацијентима који не смеју конзумирати црвено месо.

Месо кунића се због малог процента масти нарочито препоручује за исхрану оболелих од атеросклерозе, повишеног крвног притиска, дијабетеса, болести срца и за све болеснике којима се препоручује дијета. Посебно је погодно за конзумирање у летњим месецима јер је отпорније на високе температуре него остале врсте меса.

Izvor:hajkomkunici

Месо кунића -храњива, биолошка, енергетска и дијететска вредност