Dobija se od plodova biljke Piper nigrum, od koje se takođe dobija i svima dobro poznat crni biber. Ova biljka pripada porodici Piperaceae.

Beli biber nastaje od zrelih ali oljustenih zrna bibera, ima karakterističan miris i blago ljut ukus, beli biber kao začin se dobija od plodova Piper nigrum. Ovoj biljci puzavici listovi su zeleni, srcoliki, a dužina im može biti od 5 do 10 cm, plod je bobičast. Za to vreme zrna dobijaju crvenu boju. Beru se i stavljaju u vodu da u njoj odstoje 6-7 dana. Ovaj postupak je neophodan ne bi li se kasnije kožica mnogo lakše uklonila. Omotač se uklanja jer brzo počinje da truli za vreme prerade, kada se skloni, ostaje samo zrno. Onda se ta zrna stavljaju na sunce, da se dobro osuše i kada je beli biber spreman za upotrebu, on u stvari ima žućkastu boju.

Piper nigrum traži plodno zemljište, koje nije previše vlažno, a ni mnogo suvo, sadnice se sade na rastojanju od 25-30 cm u julu, a u jesen se one đubre. Ove metode su veoma važne tokom prve tri godine od zasađivanja biljke. Nakon 3-4 godine kada biljka nikne, ona počinje da daje plodove. Oni se mogu koristiti u kulinarstvu sledežih 15-20 godina.

Beli biber sadrži zasićene masti, polinezasićene masti i mononezasićene masti. On sadrži natrijum, kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, magnezijum, cink, selen, bakar i mangan. Beli biber je izvor vlakana i proteina.

Podaci pokazuju da se na svetu potroši oko 65.000 tona bibera godišnje, a najveći svetski proizvođači su Vijetnam, Indija, Brazil, Indonezija, Malezija, Šri Lanka, Kina i Tajland.

Izvor:bonapeti.rs

BELI BIBER: Blago ljutog ukusa i pravi izvor proteina