Ova lekovita biljka je bila poznata u Kini, a tamo se i koristila još pre 2000 godina. Ova biljka je poznata kao slatki grahovac i slatki kozlinac.

Klinavče  je višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici mahunarki. Stabiljka je ogolela, pa skoro i skroz gola. Listovi su perasti, neparni, a oko sebe imaju manje listove.

Cvetovi dostižu dužinu do 12 mm i skupljeni su u grozd. Plod klinavčeta je izvijeni pasulj, sa krajem koji vodi ka unutra. Semenke su mnogobrojne, u obliku pasulja i crveno-braon boje. Cela biljka ima karakterističan miris, a ukus je malo gorak. Biljka cveta od juna do septembra.

Kod nas se može naći po šumama, žubnju, livadama, a toje sve uglavnom u planinskim predelima, kao i u predelima oko planina.

Klinavče jača mišiće i poboljšava metaboličke funkcije. 

Koriste se i procvetale grančice /Herba Astragali glycyphylli/, koje se sakupljaju za vreme cvetanja cvetova klinavčeta. One se režu za vreme stvaranja ploda do 30 stepeni, sa vrha.

Ne bi trebalo da se beru debele grane ili ogoljeni vrhovi. Plodovi klinavčeta se takođe beru. Dobro sazrele mahune imaju tamnocrvenu ili braon boju - podsećaju na kandže orla.

Klinavče ima adaptogeno, diuretsko, antivirusno, antioksidantno dejstvo, a takođe i moć da širi krvne sudove. Ova biljka se koristi kao stimulator imunog sistema.

Klinavče povećava broj matičnih ćelija u mozgu i limfnim tkivima, podstiče njihovo sazrevanje u aktivnim imunim ćelijama. 

Ova biljka štiti jetru i jača želudačno-crevni trakt. 

Naša narodna medicina preporučuje klinavče kod bolesti materice, belog pranja, za ubrzanje porođaja i odvajanje placente.

U našoj narodnoj medicini se čaj od mladih grančica pri vrhu koristi kod upalnih procesa u želucu i crevima, kod bolova u stomaku i za povećanje mleka kod dojilja.

Izvor: bonapeti.rs

Klinavče - slatki grahovac