Ovaj zimzeleni četinarski žbun koji se često sreće na suvim planinskim livadama. U kleku naš narod ima veliko poverenje.

U zapadnoj Srbiji od nje se pravi čuvena rakija klekovača, a Englezi bobice koriste svom nacionalnom piću, džinu daju specifičan ukus po kom je prepoznatljiv.

Kleka je zimzelen, višegodišnji, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm visine od 0,5 do 0,7 m, sa vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima. Zeleni plodovi su jajastog oblika (u prvoj godini), a zreli su okrugli i tamnocrno – ljubičasti (dozrevaju u drugoj godini). Imaju smolast i aromatičan miris i gorkosladak ukus. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama. 

Kleka ima svoju primenu i u kuhinji. Obično se dodaje svinjskom pečenju i pačetini. Njegove iglice su izuzetno oštre, pa se plod kleke ne bere već trese sa biljke (zbog ovakvog načina sakupljanja često se nanosi šteta biljci ). 

Čaj od bobica kleke stimuliše bubrege pa se preporučujue osobama koje pate od renalne insuficijencije. Kleka je i veoma efikasan antiseptik mokraćnih kanala i osobe koje pate od upornih infekcija ešerihijom treba da piju čaj od njenih bobica. Kleka deluje i na organe za varenje, stimuliše ih na rad i olakšava nadimanje. Koriste je i osobe koje pate od manjka želudačne kiseline.

Zahvaljujući antiseptičnom delovanju esencijalnog ulja kleka se koristi i u lečenju čitavog niza kožnih bolesti. Alkoholna tinktura deluje jako antiseptično. Rastvor etarskog ulja preporučuje se protiv akni. Suvih ekcema i psorijaze. Prilikom upotrebe esencijalnog ulja kleke treba biti obazriv jer ono može da nadraži kožu. Kupka sa nekoliko kapi ulja kleke odlična je kod prehlada, bolova u mišićima i premorenosti.

Kleka – lek protiv grčeva

Mešavinu jednakih delova kleke, hajdučke trave, pelena i kamilice (jednu supenu kašiku), preliti sa 1/5 litra ključale vode. Ostaviti da odstoji 5-10 minuta, procediti i piti bez sećera.

Izvor:prirodanadar.rs

Lekovita dejstva Kleke