Iako ga mnogi smatraju korovskom biljkom mogućnosti korišćenja maslačka u lekovite svrhe su veoma brojne

Maslačak (Taraxacum officinale Weber) je zeljasta biljka koja može da naraste od 15 do 20 cm. Ima vretenast koren koji se skraćuje pred kraj vegetacije. Listovi su u rozeti, nazubljeni, duguljasti i prizemni. Stabljika je uspravna i ispunjena belim mlečnim sokom, a završava se žutom glavicom. Cveta od aprila do oktobra. Cvetovi maslačka su jezičasti, žuti i brojni. Ima dugovečne semenke. 

Bez obzira na to što ga mnogi smatraju korovskom biljkom, maslačak se sve više primenjuje u  narodnoj medicini i to kao aperitiv, kolagog, gorko sredstvo i za smanjivanje masnoće u krvi. Jestivi delovi maslačka su mladi listovi koji se pripremaju kao salata. Cvetovi se koriste za pripremanje meda, korenje za pripremu kafe, a pupoljci kao zamena za luk. Prilikom branja maslačka važno je tražiti ga na livadama koje su udaljenje od glavnih puteva te izvući iz zemlje celu biljku.

Kao povrtarska kultura uzgaja se u gotovo svim zemljama sveta. Rod Taraxacum broji 2290 vrsta. Razmnožava se semenom od proleća do jeseni, kao i deljenjem korena u proleće. Setva se obavlja u junu. Prvi nežni listovi imaju gorak ukus.

Kao lekovitu biljku su ga prvi put popularizovali Arapi u 11. veku, dok u 16. veku postaje zvanični diuretik.

Maslačak je veoma efikasan u izbacivanju toksina iz tela i to na način da podstiče rad bubrega te se toksini izlučuju putem urina. Primenjuje se i kod brojnih ženskih tegoba, kao što su: menstrualni poremećaji, problemi sa dojenjem, uklanjanje cisti i bolesti dojke.

Ova biljka sadrži mnoge vitamine i minerale. Od vitamina sadrži vitamine iz grupe A, B i C a od minerala prisutni su magnezijum, fosfor, silicijum, natrijum, sumpor i mangan. Takođe iz maslačka su izolovani i brojni enzim, karotenoidi i triterpenski alkohol. Primenjuje se kod različitih oboljenja kao što je hepatitis (A, B, C), holelitijaze, konstipacija, enterokolitis, insuficijencija bubrega, skrobut, anemija.

Maslačak se koristi i kao alternativno sredstvo kod lečenja raka, gde postiže velike uspehe. Dok hemoterapija uništava i zdrave ćelije našeg organizma, maslačak ni u kom slučaju ne šteti organizmu. Čaj od korena maslačka je najdelotvorniji pri uništavanju ćelija raka. Istraživanja su pokazala da se ćelije raka počinju raspadati 48 sati nakon primene ovog čaja.

Da bi se pripremio čaj od korena maslačka jednu čajnu kašiku smrvljenog, sušenog korena maslačka treba sipati u mlaku vodu. Zagreva se do vrenja, pa se pusti da vri još 10 min, a zatim se procedi. Ovaj čaj se pije 2-3 puta dnevno po jednu šoljicu pre jela. Čaj od sušenog korena maslačka koristi se i kod povišenog holesterola, za probavu, čišćenje jetre, podstiče znojenje, odstranjuje otrovne materije iz krvi i tela. Takođe, čisti i sluznicu disajnih organa. 

Da bi se sušio, koren maslačka se očisti od nadzemnih delova i opere, te se niže na konac, a potom obesi na toplo, zasenčeno i prozračno mesto. Koren osušenog maslačka je jako smežuran, svetlo sivo boje, a kada se prereže, u sredini je žut. 

Koren maslačka pre cvetanja je slatkog ukusa, a posle cvetanja je gorak. Ako se izvadi u rano proleće koristi se za pravljenje salate ili soka.

Za uklanjanje bradavica koristi se stabljika maslačka koja ispušta belu tečnost - mleko maslačka. Dovoljno je tom tečnošću samo premazati bradavice. Ovo mleko se također primjenjuje kod tegoba sa želucem, kao i za čišćenje jetre, žuči, krvi. Pogodno je i za čišćenje kože i akni.

Listovi se beru pre cvetanja, u martu ili aprilu. Koriste se kao sveži ili se suše na prozračnom mestu zaklonjenom od direktne sunčeve svetlosti. Pre stavljanja na sušenje odvoji se svaki list pojedinačno. Za pripremu čaja potrebno je jednu čajnu kašiku sušenih listova maslačka preliti sa 2 dl vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta, pa procediti. Ovako pripremljen čaj se pije 2-3 puta dnevno, najviše tokom dve sedmice. Primenjuje se kod hroničnih upala mokraćnog mehura.

Za pripremu ukune salate, sveže ubrane listove i korene maslačka koji su ubrani pre cvetanja potrebno je dobro očistiti, oprati i naseckati, a zatim preliti sokom od limuna. Ostaviti da odstoji dva do tri sata, pa dodati maslinovo ulje kao i sitno seckan čen belog luka. Ova salata se koristi kao čistač krvi i organizma.

Najzad, za pripremu sirupa od cvetova maslačka potrebno je početkom proleća na mestu udaljenom od saobraćajnica i drugih zagađivača ubrati oko 300 mladih cvetova. Cvetove staviti u lonac, preliti sa litar vode, dodati oceđeni sok jednog limuna i kuvati do vrenja. Kada proključa treba ugasiti vatru, poklopiti i ostaviti da se rastvor ohladi preko noći. Nakon 24 sata izvaditi cvetove iz lonca u gazu i istisnuti tečnost iz njih u lonac.  Zatim kroz duplu gazu procediti svu tečnost iz korišćenog u drugi lonac. Tako proceđenu tečnost pomešati sa 1 kg šećera i lagano kuvati 3-4 sata do zgušnjavanja, odnosno, do konzistencije sirupa. Sterilisati staklene bočice ili teglice i u njih uliti vruć sirup. Bočice čuvati zaklonjene od direktne sunčeve svetlosti, odnosno, na tamnom mestu.

Izvor:agromedia.rs 

Lekovita svojstva maslačka