Шафран је у свету познат као најскупљи зачин. Ароматичан, лековит, посебан – за само килограм овог зачина потребно је 200.000 цветова. Сазнајте одакле шафран потиче, како се користи и због чега је толико посебан.

Порекло и легенде
Шафран је вишегодишња биљка, луковица. Зачин шафран добија се из цвета ове биљке.

Име шафран води порекло из персијског језика, односно од речи за’фаран, што значи буди жут. Сматра се да је ово из разлога што је прави шафран, иако постоји у различитим варијантама, заправо јаркожуте или наранџасте боје.

Тачно порекло шафрана није познато, али је распрострањено веровање да му је домовина источна Грчка. Постоје записи о томе да су шафран употребљавали још стари Грци и Римљани, а описи шафрана могу се наћи и у најстаријим списима древне Индије, што нам сведочи о томе да се ова биљка употребљавала и раније. Постоје и легенде о томе да је Клеопатра шафран користила као крем за потамњивање коже, а да су стари Римљани њиме украшавали постеље младенаца.

Шафран се користио још у Месопотамији пре око 5000 година. Спомиње и у Старом завету, и то као један од најскупоценијих зачина поред тамјана, алоје и цимета.

У Европу шафран су донели Мавари у 10. веку. Овај зачин је и тада био толико скупоцен, да су шпански закони у то време за кријумчарење шафрана предвиђали смртну казну. Ипак, ходочасници су у 16. веку шафран пренели у Енглеску, а касније и у Америку, где се данас узгаја у Пенсилванији.

У средњем веку, шафран се користио као зачин у племићким кућама, а јело зачињено шафраном било је знак да се ради о изузетно имућној породици. Овај зачин користио би се у кухињи само када су се јела припремала за најугледније госте.

Најскупљи зачин на свету
На цену шафрана утиче више различитих фактора.

Један од фактора јесте кратка сезона цвата, наиме, шафран цвета свега 3 седмице у години.

Стабљике шафрана расту изразито ниско, па је сам процес брања мукотрпан. Ово такође повећава потребну за радном снагом, што додатно утиче на високу цену овог зачина.

Из сваке луковице шафрана у једној сезони израсте два до девет цветова љубичасте или плаве боје, а сваки од тих цветова има 3 црвена или наранџаста тучка дужине 25 до 30 милиметара. Лековити и ароматични део биљке је управо само тај тучак, па је за 1 килограм овог зачина потребно између 150 и 200 хиљада цветова. При сушењу губи се 80 процената масе.

Шафран се бере искључиво ручно.

Земље произвођачи шафрана
Шафран је култивисан на подручјима од Шпаније до Индије. Највећи произвођачи шафрана у свету јесу Шпанија и Иран, са преко 80 % светске производње. У Европи се шафран производи готово искључиво на подручју Медитерана. У много мањим количинама производи се у Италији, на Криту, у Француској и у Кини, Турској и Индији.
У континенталној Европи већ вековима покушавају да узгоје шафран. Ипак, данас се шафран производи још једино у Швајцарској, у Мунду, малом селу у кантону Валис, на 1200 метара надморске висине. У овом селу шафран се производи на традиционалан начин, те се годишње произведе свега неколико килограма зачина.

Највећи произвођач шафрана дефинитивно је Иран. У овој земљи шафран зову ˶црвено злато˝, јер представља сталан и сигуран извор зараде.

У току 2018. године производња шафрана у Ирану подигнута је на рекордни ниво: произведено је чак 13 тона овог зачина. На прикупљању овог зачина у Ирану годишње учествује више од 150 хиљада сезонских радника.

Цена шафрана на светском тржишту износи око 1500 долара по килограму. Ипак, иако је цена оволико висока, потребно је врло мало шафрана да би се добила арома или боја јела: само четвртина кашичице мрвљених влакана обогатиће 4 до 6 порција пиринча.

Лековита и ароматична својства
Шафран се вековима користи као лек против различитих обољења и то: против обољења бубрега, код проблема са аритмијом, код проблема са апетитом и варењем.

Шафран има умирујуће дејство код болова и грчева, па налази примену код грчевитог кашља и болова у стомаку.

Овај зачин јача имунитет и продужује виталност, и то захваљујући састојку шафраналу који је моћан антиоксинадс и који се бори против слободних радикала.

Сматра се да повољно утиче на вид и циркулацију, да регулише стање холестерола и триглицерида у крви, и да помаже у лечењу атеросклерозе, астме и артритиса.

Врло мала количина овог зачина јелима даје специфичну арому, мирис и боју.

Мирис шафрана је и благо седативно средство, па се ова биљка користи и у природним терапијама лечења депресије.
слови за гајење
Ова занимљива ароматична биљка припада породици перуника и спада у биљке веснике пролећа.

На свету постоји преко 100 различитих врста шафрана. И поред оволиког броја, само 3 врсте су култивисане.

Врсте шафрана
Шафран се сврстава у четири категорије квалитета:

Манцха шафран се одликује изразито црвеном бојом; сматра се најквалитетнијим на тржишту;
Цоупе је изузетно редак и нема га у продаји у неким значајнијим количинама;
Рио и Сиерра шафрани су светлије боје, слабије ароме и укуса, па су стога мање цењени.

Уколико се одлучите за производњу шафрана, морате знати да за садњу ових биљака бирате благо сеновита или сунчана места.

Размножавање
Шафран се размножава преко луковица. Када купујете луковице за садњу обавезно проверите да ли на себи немају неке знаке механичких оштећења или болести.

Луковице шафрана врло добро подносе ниске температуре и брзо се прилагођавају на нову средину, па се саде у јесен. Могу се садити на најразличитијим местима: од саксија, преко ливада и башта, испод дрвећа и грмља, па чак и у камењарима.

Размак између луковица код садње износи између 2 и 3 центиметара. Дубина на коју садите луковице зависи од врсте земљишта.

Земљиште
Шафран је биљка која захтева добро дренирано земљиште. Код глиновитог земљишта, луковице се саде на мањој дубини. Глиновито земљиште се због дренаже пре садње мора прекопати и мора му се додати песак. Шафрану нарочито погодују земљишта обогаћена неким органским ђубривом или компостом.

После неколико година луковице се морају ископати и раздвојити. На овај начин добићете материјал за расађивање.

Масовна производња
Уколико планирате већу производњу шафрана, луковице садите у леје, на размаку од десетак центиметара. Размак између редова мора бити око 20 центиметара.

Узгој шафрана не подразуева никакав хемијски третман нити примену агротехничких мера. Једино што је неопходно јесте да пре садње очистите од корова парцелу на којој планирате засад.

Шафрану највише одговара медитеранска клима, али успешно расте и на умерено-континенталној.

Луковице шафрана у већим количинама набављају се тешко, и морају се увести преко границе. На интернету постоје извори који нуде могућност резервисања луковица. Цена само једне износи између 150 и 200 динара.

 Izvor:/agromedija.rs

Најскупљи зачин на свету: шафран