Primamljivi razlozi za poljoprivredne proizvođače da se bave gajenjem lekovitog bilja

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, kao i član ovog tima, vrhunski stručnjak u oblasti lekovitog bilja, profesor Jan Kišgeci poručuju da se od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja može obezbediti zavidna ekonomska egzistencija članova poljoprivrednog gazdinstva. Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji republike, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse i principa organske poljoprivrede. Sakupljanje u prirodi uz kombinovanje s plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure, Sokobanje itd.
 
Zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, teritorija Republike Srbije predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu. Tu biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste. Smatra se da ukupno ima oko 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovano i opisano. U prometu se nalazi 280 vrsta. 

Spoljnotrgovinski bilans Srbije u pogledu lekovitog bilja je  proteklih godina bio pozitivan, pri  čemu je u toku 2017 godine vrednost izvezenog lekovitog bilja bila 16 miliona dolara. Ipak, mogućnosti povećanja proizvodnje, a samim tim i izvoza postoje i brojne su. Činjenica je da se potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova u svetu svake godine povećava i to za oko 5%. Srbija bi trebalo  da to iskoristi i da višestruko poveća svoju proizvodnju. Istovremeno primena visokih tehnologija u preradi se nameće kao imperativ. Inostranim kupcima treba prodavati poluproizvode ili proizvode višeg stepena prerade, kao što su: biljni ekstrakti, etarska ulja za kozmetičku i farmaceutsku industriju, spakovani čajevi i fitopreparat. Ovo je do sada primenjivano u manjem broju slučajeva. Jedini siguran put ka uspehu i većoj zaradi je da se poljoprivredna gazdinstva koja gaje lekovito bilje udruže u specijalizovane zadruge, jer su samo tako pouzdan partner za saradnju sa institutima i velikim firmama, rekao je ministar Milan Krkobabić.

Do lekovitog bilja se dolazi na dva načina: gajenjem i sakupljanjem u prirodi. Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 ha godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta, i to: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija... U ove površine nije uračunata začinska paprika koja se gaji na oko 5.000 ha. Procenjuje se da je u ovoj proizvodnji ukupno trenutno angažovano oko 50.000 ljudi a da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće. .

Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000-5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica.  

Na osnovu podataka uspešnih specijalizovanih zadruga, ministar Krkobabić ističe da je za gajenje jednogodišnje biljke neven na jednom hektaru neophodno ulaganje od oko 800 evra, a može se ostvariti prihod od oko 5.000 evra. Za proizvodnju belog sleza, čije gajenje traje takođe godinu dana, ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne vrednost od čak 9.000 evra. Ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje, što je ukupno čak 36.000 evra! Pored neophodnih agronomskih znanja koja se stiču na stručnim kursevima, poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja trebalo bi da uloži još oko 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator čija je cena oko 15.000 evra može lakše da se nabavi ako se poljoprivredna gazdinstva udruže.
 
Interesovanje za proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja naglo je povećano od 2017. godine realizacijom projekta obnove zadrugarstva pod nazivom "500 zadruga u 500 sela“. Do 2017. godine u centralnoj Srbiji nije postojala nijedna zadruga za proizvodnju lekovitog bilja dok je samo u periodu od 2017. do 2020. godine osnovano čak 24 zadruge sa tim proizvodnim programom.
 
Jedna od najuspešnijih je svakako specijalizovana zemljoradnička zadruga "Zaplanjski zasad“ iz Gadžinog Hana, koja je od Kabineta za regionalni razvoj dobila podsticajna sredstva za kupovinu mehanizacije za obradu zemljišta, mlin za usitnjavanje suve mase lekovitog bilja ali i destilator za  proizvodnju eteričnih ulja. Direktor zadruge Zoran Ilić ističe da je prodaja celokupne proizvodnje 15 zadrugara i 78 kooperanata na oko 35 hektara unapred dogovorena i to po garantovanim cenama. To se ostvaruje zahvaljujući ugovoru sa Institutom za proučavanje lekovitog bilja "Josif Pančić“ iz Beograda, koji zadrugarima pruža i stručnu podršku. Da se poljoprivredna gazdinstva nisu udružila u zadrugu nebi imali navedene pogodnosti, ističe direktor.

Među uspešnim zadrugama koje proizvode lekovito bilje su i "Natura balkanika“ , Dobrić, "Hanovi“, Kunovica, "Eko brazda“, Novo Selo, i "Primula veris“, Jabukovac.  Uspešne rezultate očekuju i mnoge novoosnovane zadruge, među kojima je i "Divlja ruža“ iz Beograda sa zasadom od 68 ha šipurka.
 
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike iz inostranstva i sve druge zainteresovane da ulože lična sredstva, započnu proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja, da se udruže u specijalizovane zadruge i  očekuju dobru zaradu.

Najzad, prema saopštenju iz Kabineta Ministra Milana Krkobabića na zahtev zainteresovanih organizuju se i stručne posete uspešnim zadrugama koje se bave proizvodnjom lekovitog bilja.
 
 
 
 
 

Perspektive u proizvodnji lekovitog bilja