Dok čeka pun rod, Dragana Mihailović Đapić osmišljava proizvode koje će plasirati na tržište do sada je pravila venčiće, sušila cvet i pravila ulje od lavande.

'Da bi cveće cvetalo, mora da se voli', prvo je što se čuje od ljubitelja i uzgajivača cveća. Osim toga, za pojedine vrste potrebno je i mnogo strpljenja. Da ga i te kako ima, kaže Dragana Mihailović Đapić iz sela Stanišić kod Sombora koja je pre godinu dana počela da uzgaja lavandu. Za pun rod lavande mora proći tri godine, ali Dragani taj period ne predstavlja čekanje već, kako kaže, uživanje u njenom razvoju.

"Malo sam čitala i čula da je počela u Vojvodini da uspeva na nekim mestima, da joj ne smeta kontinentalna klima i tako sam odlučila. Kupili smo seme od nemačke firme koja posluje u Srbiji. Pre sadnje sam odnela zemljište na analizu u Poljoprivrednu stručnu službu u Somboru. Oni su rekli da je zemljište dobro, nisam ništa dodavala. Ona uspeva na različitim tipovima, moja je na humusu, vojvođanska crnica", kaže Dragana.
Poljoprivredom se inače nikad nije bavila. Svakog dana, kaže, uči o lavandi, a u svemu joj pomaže brat. Oko 1.300 sadnica od semena ovog cveta posadila je na površini od 8x100 metara u porodičnoj bašti. Ima tri vrste plave i jednu vrstu bele lavande. Sve u procesu proizvodnje, napominje, radi bez hemikalija.

Dragana svakog dana uči o lavandi, a gaji je u porodičnoj bašti
"Ručno smo sadili, ručno čupkamo travu. Pored mene moj rođak ima svoju baštu u kojoj uzgaja sve organski i bez hemikalija i to mi mnogo znači jer je lavanda jako osetljiva na hemikalije. Između redova smo okopali i pošto je kod nas na foliji i ima sistem za navodnjavanje, mi smo samo u prvoj godini koristili u većoj meri sistem za navodnjavanje dok se ne ukoreni, tada joj je potrebno dosta vode", kaže naša sagovornica i dodaje da lavanda nije zahtevna, da je jaka biljka sa jakim korenovim sistemom i važno je da ne zatravi, kao i da je na suncu.
Sa bolestima nije imala problema. Primetila je bogomoljke i smrdibube, ali ne i da je cvet izgrižen. Kako bi napravila ekosistem, dogovorila je oprašivanje sa jednim pčelarom."Dovezli smo pčele da bi bilo i oprašivanja, to smo se dogovorili sa jednim pčelarom i pokušavamo da napravimo jedan ekosistem. Pojavili su se leptiri i drugi insekti koji nikada nisu bili u tom delu moje bašte."
Promene vremena, koje su sve češće, lavanda dobro podnosi, a sušna zima i nedostatak padavina nisu joj naškodile."Suša joj ne smeta. Samo joj je u prvoj godini potrebna vlaga da bi uspela da se dobro ukoreni. Nisam imala izmrzavanja, nisam imala potrebu da je pokrivam."

Ukazuje da je orezivanje najbitnije u prvoj godini. Tada je treba orezati niže, u drugoj godini u višim predelima, dok u trećoj ne treba da se bira više, već se seče normalno.
Dok čeka pun rod, Dragana osmišljava proizvode koje će plasirati na tržište. Do sada je pravila venčiće, sušila cvet i pravila ulje od lavande."Pravila sam je u maslinovom ulju da bih videla kako se ponaša i da bih došla na ideju za neki budući proizvod. Mislim da bi od lavande išlo sve, da postoji tržište, da su ljudi zainteresovani. Planiram da od tog ulja pravim proizvod sa magnezijumom. Možda ove godine da obezbedim to ulje i već sledeće godine da konkurišem negde sa jednim proizvodom koji će biti čisto organski i kozmetički", Draganini su planov
"Želim da napravim lavandino ulje i magnezijumovo u vidu raspršivača. Drugi proizvod bi bio ulje za sunčanje. Postoji nedostatak magnezijuma u zemljištu i dosta ljudi ga pije u vidu kapsula. Međutim, magnezijum se mnogo bolje apsorbuje preko kože."Proizvode koje je pravila poklanjala je prijateljima, a rekacije su, kaže, pozitivne. Maslinovo ulje pravila je tako što ubaci suv, svež ili cvet sa celom granom.
S obzirom na to da je, kaže, somborska opština prošle godine organizovala konkurs pomoću kog je mnogim ženama u tom delu pomogla u sadnji lavande i poklonila između 300 i 500 sadnica, Dragana i njene prijateljice koje su tada ušle u tu proizvodnju uvidele su ozbiljan posao, ali smatraju da se to može postići samo uz udruživanje i zadrugu.

"Pokrenuta je sadnja lavande u somborskoj opštini i ako bismo se udružile i imale veće količine, mogle bismo da formiramo zadrugu i da se predstavimo tržištu. Ja nisam konkurisala, tada sam imala već zasad. Njima je ovo prva godina i pričamo o tome da se udružimo i da počnemo to da razvijamo. Sa zadrugom se bolje nastupa. Mi imamo i gazdinstvo i mogli bismo da kao zadruga konkurišemo dosta za subvencije i pomoć", zaključuje je Dragana.

Izvor:agroklub.rs

Polje lavande cveta kod Sombora