U vrtovima i oko okućnica ovo stablo daje naglasak celom dvorištu jer u vreme cvatnje cvate predivnim crvenosmeđim ili tamnoplavim perjastim cvetovima zbog kojih stablo izgleda kao da je obavijeno dimom.

Ruj je visoko razgranata biljka koja može narasti od 5 do 7 metara u visinu. Neke vrste mogu narasti i do 12 metara. Krošnja joj je kišobranasta ili široka, a koren joj raste na dubini od 1,5 metra i prilično je dobro razgranat. Kora ruja je u početku zelena, a kasnije poprimi sivo-crvenu ili sivo-smeđu boju te brojne sitne ljuskice.

Mladi izboji biljke se pomalo sjaje, šibasti su i prekriveni krupnim okruglim lenticelama. Na preseku mladih grana može se uočiti mlečni beli sok. Na granama se nalaze ušiljeni i spiralni pupovi crveno-smeđe boje. Listovi rujevine su naizmenični i jednostavni te jajolikog oblika. Širina im se kreće od 4 do 7 cm, a idu u dužinu od 3 do 7 cm. Naličje listova je plave boje, dok im je lice svetlozeleno. U jesen se njihova boja menja od crvene do grimiznocrvene boje. Rubovi su im celoviti s istaknutim prerastim nervaturama, a nalaze se na peteljci dužine 4 cm.

Cvetovi ruja cvatu sitnim cvetovima koji su skupljeni u guste cvatove na samom vrhu grana. Cvatovi su dugi od 15 do 20 cm. Na svakoj biljci smešteni su i neplodni i dvopolni cvetovi. Skupljaju se u mrežicama, pahuljastog sivo-grimiznog izgleda koji izgledaju poput dima iznad grana biljke. Cveće ruja se sastoji od pet zeleno-belih latica koje su smeštene na lapovima čaške kojih je takođe pet. Pet je i prašnika, a na tučku se nalazi nadrasla plodnica. Plod rujevine je koštunica koja djeluje suho. Mala je, veličine svega od 3 do 5 mm, plosnatog i naboranog izgleda. Unutar nje nalaze se tvrde sjemenke sivosmeđe boje koje dozrijevaju u srpnju i u kolovozu.

Uzgoj rujevine je prilično jednostavan, a osim toga, stablo je prilično otporno na sušu. Ipak, budite oprezni jer biste lako mogli oštetiti njegovu osetljivu i tanku koru. 

Rujevina pripada u skupinu otrovnih biljkama, a nen plod može uzrokovati povraćanje i prolIv. Kora i listovi nisu otrovni pa se često koriste u svrhu prirodnog lečenja, a najčešće se pripremaju u obliku čaja. Listovi se beru u vreme cvatnje, nikada u vreme kada biljka razvija plod. Nakon berbe, listovi se suše položeni u tankom sloju ili u profesionalnim sušionicama na temperaturi od 50 C kako bi sačuvali boju. Kora rujevine se skuplja u proletnim mesecima i suši se na suncu.

Rujevina se koristi se sprječavanje proliva, može pomoći kod paradentoze te kod tegobe povezanih s hemoroidima. Preventivno deluje protiv čira na želucu. Čisti telo od toksina i bakterija, a upotrebljava se i za čišćenje bubrega. Danas se uglavnom koristi za suzbijanje bakterija iz želuca, a najčešće se koristi kora biljke koja se priprema u obliku čaja.

Izvor:vrtlarica.hr

RUJ kao ukrasni žbun obavijen dimom