Иако је народи Јужне Америке користе већ вековима, стевија је тек недавно постала хит. Садржи природне заслађиваче, такозване стевоил гликозиде, који су и до 300 пута слађи од шећера, а не садрже калорије, тако да би могла имати значајну улогу у дијетама за контролу телесне тежине.

Стевија (Стевиа ребаудиана Бертони) потиче из средње и Јужне Америке, тачније Парагваја, и припада истој породици биљака у којој су сунцокрет и цикорија (радич).
Данас се узгаја у Парагвају, Мексику, Јапану, Малезији, Јужној Кореји и Кини. Кина је и највећи узгајивач стевије у свету. Биљка се узгаја првенствено због својих слатких листова, а јужноамерички домороци вековима су је користили као традиционални заслађивач за чајеве и друге напитке. Сладак укус стевија дугује тзв. стевиол гликозидима који се могу издвојити из биљке.

Занимљиво је да стевија садржи најмање десет различитих гликозида, а два главна –стевиозид и ребаудиосид – могу се добити екстракцијом. Ова једињења су 200 до 300 пута слађа од шећера, па је за постизање жељене слаткоће довољна мала количина. Биљка садржи минерале као што су цинк, рутенијум, магнезијум, гвожђе, витамине А и Ц и др. У Парагвају су Индијанци још пре више стотина година користили сок стевије за брже зарастање рана и ублажавање ожиљака. Користи се још против дерматитиса, екцема, разних кожних проблема, неутралише токсине и поспешује њихово излучивање. Стевија има антисептичко, антиалергијско и антимикробно деловање, тако да је корисна у случају назеба, грипа и инфекције уста.

Због утицаја на регенерацију коже користи се и у козметичке сврхе. Посебно је корисна за мршављење: не разграђује се и не складишти у организму, а задовољава потребу за слатким. Истраживања показују да слатки гликозиди утичу на осовину хипоталамус – желудац, што блокира осећај глади. Тај се ефекат постиже узимањем 15 капи екстракта двадесет минута пре јела. За разлику од сахарозе, екстракт стевије не само да није штетан за здравље већ је и лековит. Та би биљка могла постати спасоносна за оболеле од дијабетеса типа 2, јер се без страха може употребљавати као заслаживач с обзиром на то да не подиже ниво шећера у крви и подстиче излучивање инсулина. Поред тога, делотворна је и против других болести данашњице – повишеног крвног притиска, остеопорозе, инфекције гљивицом Цандидом албицанис и повишеног нивоа холестерола у крви. Стевија је вишегодишња грмолика биљка, може нарасти до висине једног метра, успева чак и на сиромашном тлу и доноси богат принос неколико пута годишње. Узгој је једноставан и јефтин. Сади се у пролеће, а у касну јесен, пре цветања, беру се листови и суше на сунцу неколико дана.

Izvor:/agropress.org.rs/

Стевија -заслађивач из природе