Veoma retka biljka koja raste u brdsko-planinskim, hrastovim i bukovim šumama.

Spada u porodicu Ljiljana i ima veoma jaku lekovitu moć.
Najčešće se za lek koristi lukovica ove biljke a kako spada u jestivo bilje, od nje se može pripremiti i ukusan obrok. Pored lukovice lekoviti su cvetovi i list ove biljke.
Ova biljka ne treba da se gaji u ravničarskim krajevima ili u saksijama jer uveliko gubi svoju veliku lekovitu moć. Kako se ne može naći kod nas u prirodi, potražite je u proverenim biljnim apotekama.

Ovaj cenjeni cvet poznat je i pod grčkim nazivom krin. Pored svoje neizmerne lepote koja krasi svaki prostor, ljiljan je čest motiv u simbolizmu, mitologiji i heraldici.

Ljiljan, kao i većina biljaka ima dve životne faze:

Faza cvetanja - Predstavlja fazu intenzivnog rasta kada biljka cveta. Uglavnom su to za ljiljan letnji meseci.
Faza mirovanja - Tada biljka ima minimalne potrebe, i to su uglavnom zimski meseci.
Za proces cvetanja biljci je potrebno snage i tada je treba više zalivati i ubaciti i prihranu.

Ova vrsta ljiljana nastala je ukrštanjem vrsti iz Japana, te predstavlja hibridni oblik. Karakterističan je i primamljiv zbog svojih prelepih, velikih cvetova, raznih boja. Takođe je i čest motiv u heraldici. Vodi se kao zaštićena vrsta. 

Lekovitost
Kao narodni lek upotrebljava se spolja za omekšavanje i sazrevanje različitih upalnih procesa na koži kao što su čirevi, miteseri, urasle dlake, ujedi insekata, opekotine, promrzline, nažuljana mesta a kod jakih upalnih procesa nosa i uha predstavljaju spas i brzo donosi olakšanje.

Izvor:herbanatura.rs

Zlatni, divlji ljiljan prelepa i lekovita biljka