Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Preobraženja Gospodnjeg kao molitvenu uspomenu na dan kada se Gospod Isus Hristos preobrazio na gori Tavoru, čineći vidljivom svoju božansku prirodu.

Preobraženje Gospodnje se slavi 19. avgusta po novom ili 6. avgusta po starom kalendaru. Ovaj događaj opisan je u Jevanđeljima Novog zaveta, a tokom njega je Hristos postao kao svetlost. Preobraženje proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Time je učenicima dat nagovještaj slave kakva će biti u večnosti.

Preobraženje Gospodnje jedan je od osam velikih Hristovih praznika. Prema narodnom predanju, u ovom periodu počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen.

Prema Jevanđeljima, Isus je treće godine svoje zemaljske propovedi na Tavor poveo svoje učenike Petra, Jakova i Jovana i pred njima se pojavio preobražen „sa licem sjajnim kao sunce i haljinama svetlim kao sneg“. Te noći se apostolima prikazaše i proroci Mojsije i Ilija i začu se glas Božiji koji apostolima reče da nikad ne gube veru u Njega i Njegovog Sina. Isus koji se preobrazio na Gori najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje. Ovaj praznik uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, a jede se i riba.

Predstava Preobraženja na ikonama

Na ikonama, Preobraženje Gospodnje se slika tako što se planina Tavor često prikazuje sa tri vrha. Na srednjem vrhu je Hristos u beloj odeći koji blagosilja i iz kog se širi svetlost, dok na desnom stoji Mojsije, a na levom prorok Ilija. Ispod planine su trojica Hristovih učenika koji leže i izgledaju kao u zanosu.

Danas se u crkvi osvećuje grožđe i deli hrišćanima u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, koriste se jabuke. Ovaj praznik označava i prelazak iz letnjeg u zimski period kada vreme postaje hladnije, kao i voda, pa se u narodu smatra da je ovo poslednji dan u godini kada se kupa u rekama.

Postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, pa se kaže – 'preobražava se i voda i gora'.

Agroinfo.rs

DANAS JE PREOBRAŽENJE GOSPODNJE: Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave veliki praznik