Istočni i zapadni delovi naše zemlje mogu da se pohvale najvećim brojem klisura koje doprinose lepotama Srbije... U nastavku teksta ćemo pokušati da vam dočaramo najlepše klisure naše zemlje.

1. Ovčarsko-kablarska klisura, u narodu poznata kao "mala srpska Sveta Gora", novom uredbom Vlade označena je kao područje posebne namene, odnosno predeo izuzetnih odlika.  Ova klisura je usečena između planinskih masiva Ovčara i Kablara. Dugačka je oko 20 km i odlikuje se strmim stranama i uklještenim meandrima Zapadne Morave. Morava je pregrađena branama pa su formirana dva veštačka jezera. Najveća dubina klisure je 710 m. Na osnovu bogatstva faune, prepoznata je kao međunarodno značajno područje za ptice, tj. IBA (Important Bird Area) područje. Pruža utočište retkim i ugroženim vrstama ptica, onih koje imaju nepovoljan status zaštite u Evropi, a kojima se glavnica populacije nalazi izvan Starog kontinenta. U klisuri je do sada zabeleženo prisustvo 160 vrsta ptica. Sa aspekta zaštite, posebnu pažnju pleni sivi soko, najbrži lovac među grabljivicama, čiji je poslednji par na teritoriji Čačka opstao upravo ovde. Ove godine je prvi put primećena i čaplja kašikara.

Zbog svojih neverovatnih prirodnih lepota, klisura je zaštićeni spomenik prirode, a ako tome prirodamo bogato kulturno-istorijsko nasleđe, termalne izvore Ovčar banje, reke i jezera koja se nalaze u ovoj klisuru, jasno je zašto je ovo jedan od predela Srbije koje bi trebalo obavezno da posetite. Zbog brojnih manastira koji se ovde nalaze (Ilinje, Jovanje, Nikolje, Ježevica, Vaznesenje, Sveta Trojica i drugi), Ovčarsko-kablarska klisura je prozvana srpskom Svetom gorom.

2. Jelašnička klisura je deo rečne doline Jelašničke reke nastala intenzivnim vertikalnim usecanjem njenog vodenog toka u krečnjačku stensku masu, zapadnih ogranaka Suve planine. Zbog neverovatnog bogatstva flore i faune koji se nalaze u ovom delu Srbije, Jelašnička klisura je od 1995. godine proglašena Parkom prirode prve kategorije. 

3. Svršljiška klisura nalazi nadomak Niša i vodi poreklo još iz doba Rimljana. Najlepša je u predelu od sela Niševca do Palilule. U klisuri se nalazi i Svrljiška banja, koja doprinosi još većoj lepoti ovog dela Srbije. I ako je sama klisura najlepša u proleće i leto, njena lepota nimalo nije zanemarljiva ni u vreme zimskih meseci.

4. Sićevačka klisura 
Ukoliko prolazite kroz Niš ili njegovu okolinu, nemojte da zaboravite da posetite biser jugoistočne Srbije - Sićevačku klisuru. Ona predstavlja deo rečne doline Nišave, koja je nastala intenzivnim usecanjem njenog vodenog toka u stensku masu, između severnih ogranaka Suve planine i južnih ogranaka Svrljiških planina. Sićevačka klisura je podeljena na dve geografske celine: gornju — Crnčansko-gradištanski kanjon i donju — Ostrovičku klisuru. Zahvaljujući bogatoj flori i fauni, proglašena je parkom prirode, a jedan od dragulja ove klisure je i biljka žalfija, koja inače uspeva isključivo u mediteranskim krajevima. U ovoj klisuri su izgrađene dve hidroelektrane. U okolini se nalaze dva srednjovekovna manastira Svete Bogorodice i Svete Petke.

5. Đerdapska klisura je najduža i najveća klisura u Evropi formira deo granice između Rumunije i Srbije. Ona predstavlja kompozitnu, antescedentnu dolinu koju čine: Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, Klisura Gospođin vir, Donjomilanovačka kotlina, Klisura Kazan, Oršavska kotlina, Sipska klisura i Vlaško-pontijska nizija. Đerdapsku klisuru krase brojni istorijski spomenici i arheološka nalazišta, među kojima su najpoznatiji Lepenski vir, Golubački grad, kao i ostaci Trajanovog mosta i Trajanove table. Ovaj deo Srbije je poznat i po hidroelektrani Đerdap.

Agroinfo.rs/nationalgeographic.rs

Srbija je prelepa zemlja, vredi posetiti ovih 5 klisura!