Након завршене косидбе и сушење откоса, сено треба адекватно складиштити како би се избегли губици и трошкови. Детаљне савете о складиштењу сена даје Драган Јаковљевић из ПССС-е у Јагодини.

Спремање сена подразумева низ поступака који се предузимају у цилљу одстрањења влаге из покошене масе са 75 до 85% до нивоа при коме се активност ензима биљних ћелија и микроорганизама своди на најмању могућу меру. Добро осушеним сеном сматра се оно које садржи мање од 18% влаге. Такво сено може дуго да се чува до момента употребе, без опасности од појаве плесни или трулежних микроорганизама.

Оптималан ниво влажности сена зависи и од количине протеина, масти, минерала и друго у осушеној маси. Због тога се неке врсте сена могу чувати и са 21-22% влаге, а друге са мање од 18%. Да би се у што већој мери очувала хранљива вреднист сена потребно га је и на што бољи начин ускладиштити. Најмањи губици се постижу чувањем сена испод надстрешница и шупа у сењацима. Међутим, изградња таквих сталних објеката за смештај сена представља значајне материјалне издатке, који пољопривредни произвођачи често не могу да обезбеде. У том случају, сено се до момента употребе пакује у стогове и камаре на отвореном простору.

То је свакако најјефтиније решење, али због директног деловања сунчевих зрака и падавина, површински делови лагерованог сена су изложени значајним променама и губицима. Паковање (дењење) сена у стогове врши се у облику купе, у чијој се средини налази стожер, односно јака и права мотка укопана у земљу, која служи као ослонац за обликовање стога.

Стожер је висине неколико метара, у зависности од планиране велчине стога и требало би да је од неког јачег дрвета. Пожељно је да се доњи део стожера премаже неким средством за заштиту дрвета од труљења, а да кора буде скинуа
целом дужином стожера. У основи стога се на одговараућим ослонцима постављају дрвене мотке у виду решетке, тако да сено лежи на њима а не директно на земљи.

Сено у стогу се слаже од спољне ивице па на унутра, уз добро гажене средине, како би се она што мање слегала. Са одмицањем у висину стог се постепено сужава тако да се у зависности од умешности радника добја купаст, шиљаст или јајаст облик. Најпогоднији је јајаст облик јер су само горњи делови стога директно изложени падавинама. Уколико се пакује нешто влажнии материјал, између слојева биљне масе дебљине 59- 75 цм ставља се слој сламе, у циљу вентилације.

Из истог разлога, понегде се око стожера стављају снопови голих стабљика кукуруза, наручито у доњем делу стога. Врх стога се завршава сеном или сламом, а ради заштите од ветра постављају се оптерећења – лемези. То су тање мотке, камење или цигле везане за жицу дужине 2-3 м. У овакве стогове може да се упакује неколико тона сена. Међутим када је реч о знатно већим количинама, сено у расутом или балираном облку се пакује у камаре. Камаре имају мању висину и формирау се по дужини.

Izvor: agromedija.rs

Начин складиштења значајно утиче на квалитет сена