Ливаде и пашњаци су важни извори сточне хране за производњу зелене масе за испашу и справљање сена, а све више и за производњу квалитетне силаже и сенаже, нарочито у брдском и планинском подручју.

Међутим, велике површине ливада и пашњака у нашој земљи се слабо искоришћавају, од њих се добијају мали приноси лошије сточне хране, у првом реду због тога што се травне површине слабо негују и лоше искоришћавају.

Подизањем сејаних вештачких ливада и пашњака, сетвом културних, продуктивних и квалитетних трава и легуминоза, односно травних и травно легуминозних смеша може се производња сточне хране знатно више и брже побољшати, постићи већи приноси квалитетније и јевтиније сточне хране, у првом реду за исхрану говеда и оваца. Зато, заснивање сејаних ливада и пашњака значи за нашу земљу, и за брдско и планинско подручје посебно, увођење интензивне производње квалитетне и јевтиније сточне хране и у мање повољним природним условима, а нарочито на лошијим земљиштима.

У односу на природне вештачке ливаде и пашњаци имају низ предности:
- дају знатно веће приносе сточне хране (од природних неђубрених око 5 до 8 пута, а природних ђубрених 2 до 3 пута, па и више);
- дају квалитетнију сточну храну, са више корисних састојака, нарочито протеина, минералних материја и витамина, а мање целулозе;
- дају стабилнију количину сточне хране по годинама и у току исте године по сезонама (пролеће, лето и јесен);
- травна маса сејаних ливада и пашњака је сочнија и укуснија, стока је радије једе и боље искоришћава;
- искоришћавање травне масе на сејаним ливадама и пашњацима започиње раније у пролеће и траје дуже у јесен;
- травна маса је погоднија за испашу и производњу квалитетног сена, силаже, сенаже, добијање пелета и брашна, а посебним технолошким поступком од ње се могу производити квалитетни протеини за исхрану стоке, па и људи.

Са друге стране гледано, на добро ђубреним и правилно искоришћеним сејаним, тј вештачким ливадама и пашњацима може се произвести око 8,10 до 14 хиљада литара млека по 1 ха годишње, и обезбедити прираст живе мере стоке у количини 600 до 800 кг по хектару, што је висока производња и за боља земљишта и њихове културе.

Висока количина разноврсних кабастих сточних хранива омогућава развој интензивног говедарства и овчарства, увођење високопродуктивних раса стоке, одгој приплодних грла и подмлатка уз знатно мању употребу скупе концентроване сточне хране.

Срећом, површине вештачких ливада и пашњака у нашој земљи ипак расту, и сваке године се повећавају.

Поред производње сточне хране вештачке ливаде и пашњаци имају велику улогу и значај у следећем:
- смањује се ерозија путем биолошке заштите земљишта;
- поправљају се особине земљишта и обнавља његов производни потенцијал;
- ублажавају и спречавају бујице и поплаве;
- доприносе бољем сакупљању воде у земљишту;
- вештачке ливаде и пашњаци штите изворске и текуће воде, и
- повољно утичу на микроклиматске услове.

Међутим, иако су научне и стручне службе доста ангажоване на проблематици сејаних ливада и пашњака, у овом раду има доста пропуста и грешака. Још се недовољно користе новија достигнућа науке и праксе из ове области. Због тога остварени приноси сејаних ливада и пашњака у широј пракси далеко заостају иза могућности. Најчешћи приноси вештачких ливада и пашњака у Србији износе 50-60мц/ха сена, ређе 70-80мц/ха, док су већи приноси, они изнад 100 и 120 мц/ха сена веома ретки.

Најважнији фактори који утичу на продуктивност вештачких ливада и пашњака, а којима се у пракси не поклања увек довољна пажња су и ови:
а) Избор погодних врста и сорти трава и легуминоза, коришћење погодних смеша
б) Начин на који се подижу вештачке ливаде и пашњаци
ц) Начин ђубрења, посебно минералним ђубривима;
д) Заштита од коровских биљака
е) Време и начин на који се искоришћавају вештачке ливаде и пашњаци, директно испашом и путем конзервирања травне масе.

poljoprivrednisavetnik.com

Вештачке ливаде и пашњаци