Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Značajna činjenica za livade i pašnjake je da su oni na zemljištima koja se ne mogu drugačije iskorišćavati nego gajenjem ovih biljaka pre svega zbog toga što je reljef ovih površina nepogodan za obradu, a zemljišta su siromašna u svim hranljivim materijama.

Stalnom ispašom i kosidbom odnose se velike količine biljnih hraniva – azota, fosfora i kalijuma, a one se ne vraćaju i ne nadoknađuju đubrenjem. Đubrenje livada i pašnjaka predstavlja značajnu i ekonomičnu meru kojom se može u vrlo kratkom vremenu bitno povećati prinos. Uzima se da jedna tona sena, koja se dobija na ovim površinama, sadrži 18-20 kg azota, 8-10 kg fosfora i 18-22 kg kalijuma. Iz ovoga se može izračunati koje količine mineralnih đubriva moraju da se unesu u zemljište radi dobijanja prinosa koji se može očekivati.

Količina đubriva zavisi od veličine prinosa, a on se menja pod uticajem mnogih činilaca. Tako livade u nižim predelima mogu da daju znatno veće prinose (10-15 tona/ha) nego livade u višim (5-10 tona/ha), pa je zbog toga i potrebna količina hraniva drugačija. Odnos između količine azota, fosfora i kalijuma zavisi od osobina biljaka. Na primer, ako je udeo mahunjača (deteline) veće količina azota se može smanjiti, ali u tom slučaju treba povećati količinu fosfora i kalijuma kako bi se podstaklo vezivanje azota iz vazduha.

Najbolji rezultati se postižu kada se kompleksna đubriva primene rano u proleće, pre početka vegetacije. Okvirne norme NPK đubriva (15:15:15) za prirodne livade i pašnjake treba da budu sledeće: za najproduktivnije 700-800 kg/ha; za srednje produktivne 500-600 kg/ha i za manje produktivne 350-400 kg/ha. Za veštačke livade i pašnjake se norme povećavaju za po 200-400 kg/ha u zavisnosti od njihove produktivnosti u odnosu na  prirodne livade i pašnjake.

Pašnjaci se đubre u više navrata, tj. jednom rano u proleće, a drugi put kasnije, ukoliko ima dovoljno padavina. 

Stočna hrana, koja se proizvodi na livadama i pašnjacima, ima značajno mesto u ishrani životinja, jer ih snabdeva potrebnom količinom energije a u tome prvo mesto imaju ugljeni hidrati. Kvalitet stočne hrane zavisi i od sadržaja belančevina, a on je određen količinom azota koja se unosi u zemljište u obliku đubriva. Tako je utvrđeno da stočna hrana sa livada i pašnjaka koji su dobro đubreni azotnim đubrivima sadrži veće količine belančevina i time doprinosi bržem rastu i razviću životinja, što povećava rentabilnost njihovog gajenja.

Izvor:agrotv.net

ZNAČAJ ĐUBRENJA LIVADA I PAŠNJAKA

Komentari

what do fake viagra pills look like My dose will be 20mg a day for two weeks then from there if I handle it 30mg

Pulmonary and renal endothelial cells are important sites for the bioconversion of angiotensin I to angiotensin II cialis tadalafil

Dwyer KM, Nordstrom CK, Bairey Merz CN and Dwyer JH reddit priligy

[url=https://clomidef.online/]can i buy clomid over the counter in uk[/url]

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Zbog visokih cena stočne hrane, mnogi uzgajivači su na gubitku. Tov svinja po prodajnoj ceni od 165 dinara za kilogram žive mere je više nego neisplativ.

Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u trećem kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti kvartal 2020. godine, povećane su za 16,7 odsto, saopštio je RZS.

Krompir i svi njegovi delovi koji ostaju nakon prerade se mogu sušiti, pretvarati u prah i dodavati stočnoj hrani kao jefniji izvor energije, pokazala su istraživanja.

Svetski okeani trenutno su na ivici kolapsa zbog velike količine komercijalnog ribolova. Tim Kašion, istraživač projekta Sea Around Us na Institutu za okean i ribarstvo na Univerzitetu "British Columbia" i njegove kolege, prikupljali su podatke o ulovu riba širom sveta od 1950. do 2010. kako bi utvrdili ko ih je i za šta koristio.

Klipovi i zrna kukuruza koji su pretrpeli klimatski šok i oštećenja, odličan su za razvoj Fusariuma, Aspergillus-a, Penicillium-a, Alternarie i mnogih drugih gljivica koje duboko prodiru u sva tkiva klipova, pogotovo sekundarnih i tercijarnih, gde tokom metabolizma izlučuju štetne mikotoksine.

Izbalansirana ishrana preživara je neophodna za povećanje dnevnog prirasta i prinosa mleka.U ishrani preživara osnovni obrok čini kabasta stočna hrana (seno, silaža i senaža).

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета