Cene pirinča su pale za 35% u poslednjih godinu dana, dostigavši najniži nivo od 2017. godine (oko 360 američkih dolara po toni), piše Coface.

Razlog tome je, pojašnjava ova konsultantska kuća, ukidanje indijskih ograničenja na izvoz ove robe. Posle tri godine ekstremne volatilnosti, tržište se suočava sa viškom ponude (541 milion tona je proizvedeno u 2024.), što dodatno obara cene i narušava ravnotežu između globalnih proizvođača i uvoznika.

Indija je inače najveći svetski izvoznik pirinča. Ova zemlja je 2022. godine ograničila izvoz kako bi obuzdala rast svetskih cena (povećanje od 19% tokom 2022. i 2023), uzrokovan pre svega ratom u Ukrajini i nepovoljnim vremenskim uslovima u Aziji.

Ponovno otvaranje izvoza u 2024, uz rekordne žetve u Aziji, dovelo je do pada cena od 35% u samo godinu dana. S obzirom na pozitivne prognoze proizvodnje za 2026. i mogući povratak klimatskog fenomena El Ninja u četvrtom kvartalu 2025, očekuje se nastavak viška ponude i tokom 2026. godine. Cene će verovatno nastaviti da padaju do kraja 2025, uz moguće stabilizovanje tokom 2026. na nivoima koji nisu viđeni u poslednjih deset godina.

Azija dominira tržištem, Afrika visoko zavisna
Pirinač je najkonzumiranija osnovna prehrambena namirnica u svetu, čak i ispred pšenice i kukuruza.

Uprkos značaju za prehrambenu sigurnost, pirinčem se i dalje relativno malo trguje na svetskom tržištu, pri čemu Azija – koja čini gotovo 90% globalne proizvodnje i potrošnje – ostaje glavni akter.

Subsaharska Afrika je, s druge strane, izrazito zavisna od azijskog uvoza. Tokom 2024. godine, pet azijskih zemalja činilo je 75% svetskog izvoza, uključujući 40% iz Indije, što dodatno povećava ranjivost afričkih zemalja na političke odluke azijskih ekonomija.

Zašto je cena pirinča dostigla najniži nivo od 2017. godine?