Po spoljšnjem izgledu sličan je lisici, ali i vuku samo što je od njega manji. Šakal je sposoban da preživi i najteže uslove, pa čak i da u takvim uslovima odgaji potomstvo.

Šakal ( Canis aureus ) poznat je i pod nazivom Čagalj, spada u rod pasa. Živi u severozapadnoj Aziji i severnoj Africi, a u Evropi ga ima u šumama Balkana, ali i Panonske nizije. Ova vrsta se poslednjih godina dosta proširila, pa je tako ima u skoro celoj Srbiji i to u značajnoj brojnosti (čak tolikoj da pričinjava velike štete u lovištima). Spada u veoma štetne i krvoločne vrste. Svaštojed je. Uglavnom lovi slabije (starije i bolesne) i mlade  jedinke svih vrsta divljači, kao i domaćih životinja. Ako nema uslova za svežu hranu, ješće strvine. U nedostatku bilo kakve hrane, preživeće jedući otpalo voće, pa čak i truo panj.

Šakali obrazuju monogamne parove i brane svoju teritoriju od drugih parova. Agresivno ga brane i kasnije označavaju mokraćom ili izmetom. Šakal se može nazvati ne samo sakupljačem, već i pravim lovcem. Često love u parovima, u skupinama kako bi plen terali jedni prema drugima. Jedna životinja ne napada osobu, ali jato šakala je vrlo opasno.

Telo šakala je zdepasto, do 120 cm dugačko, a od toga na rep otpada 30 cm. Naraste do 50 cm u visinu. Odrastao šakal je težak oko 10 kg. Glava je slična vučjoj, samo je dosta manja, a i njuška je uža. Osnona boja dlake je sivo-žuta, na leđima crnkasto-žuta, sa strane i noge su mu crveno-rđaste, a donja strana trbuha i vrata žućkasto-bele boje. Rep mu je čupav i na kraju crn.

Danju se pretežno skriva u šipragu, u pećinama i krševitim predelima planinskih lovišta. Veoma se dobro prilagođava najrazličitijim stanišnim uslovima, što mu i omogućuje da se širi i povećava brojnost od Balkana ka delovima centralne Evrope. Lovi uglavnom noću, mada se neretko može videti i danju (najčešće biva odstreljen danju, na čistinama i prosekama šuma). Oglašava se lajanjem i zavijanjem.

Brzo i uspešno razmnožavanje, jeste glavni razlog za veliki porast brojnosti ove vrste i njeno širenje na nova staništa. Prenje počinje u februaru-martu, a bremenitost treje 60-63 dana. Svake godine ženka, u aprilu ili maju, ošteni pet do osam mladih. Doji ih, čuva i hrani puna dva meseca. Mladi veću tećem mesecu počinju sami da traže hranu, te ih majka u trećem-četvrtom mesecu potpuno napušta. Polnu zrelost stiče sa navršenom prvom godinom života. Može da živi do 15 godina.

Agroinfo.rs

Karakteristike, opis i način života šakala