Iako je Srbija poljoprivredna zemlja u kojoj bi struke koje se bave ovom granom privrede trebalo da budu veoma popularne među đacima, srednje poljoprivedne škole u našoj zemlji su pred gašenjem, navode Novosti.

Mreža škola koje obrazuju kadrove za poljoprivredu, proizvodnju i preradu hrane dobro je razvijena, pa se tako đaci mogu upisati u više od 50 ustanova na ukupno 13 stručnih profila, ali većina njih ostane prazna nakon završenog upisa. Ukupna popunjenost ovih ustanova na teritoriji cele Srbije je od 60 do 65 odsto u zavisnosti od mesta do mesta. U školama navode da su zbog slabog interesovanja đaka primorani da se preorijentišu na neke druge struke.

Sagovornici iznose alarmantne podatke, i kažu da se, na primer, na smeru prerađivač mleka u celoj zemlji školuje svega 17 dece i to 11 u Mlekarskoj školi u Pirotu i šestoro u Šapcu. U Vinarskoj školi "Sveti Trifun" u Aleksandrovcu, gradu u kome ima 70 vinarija, ugašen je smer vinar-vinogradar, jer se broj dece smanjivao iz godine u godinu, a lane je samo jedan đak želeo da se ovde školuje, pa taj smer više nije u ponudi. Sada ovaj profil pod nazivom tehničar vitikulture i enologije ima još jedino u Srednjoj stručnoj školi u Irigu gde se upisuju dva odeljenja.

I u mnogim drugim školama ugašeni su razni poljoprivredno-prehrambeni profili, a i oni koji opstaju popunjeni su samo delimično.

Kao razloge za ovako loše stanje, u školama navode odnos države prema poljoprivredi i školama koje obrazuju te kadrove, loše demografske prilike, ali i činjenicu da današnja deca neće u njivu i u štalu, a ona koja hoće izložena su porugama vršnjaka, jer je bavljenje poljoprivredom na lošem glasu.

Branko Rajčić, predsednik Zajednice srednjih škola u poljoprivredi, prizvodnji i preradi hrane koji je i direktor Vinarske škole u Aleksandrovcu kaže da se skoro sve ustanove u Srbiji koje školuju poljoprivredne tehničare nalaze u teškom položaju. On ističe da se jedino još u Šumadiji "nekako drže". I tu se deca osipaju, upisuje se manje odeljenja - po jedno ili dva - ali je to dovoljno da opstanu.

Poljoprivredne škole se gase u većem delu Srbije
Rajčić smatra da država mora da interveniše, kako bi se stanje u srednjim poljoprivrednim školama popravilo.

- Jedna od mera trebalo bui da bude stipendiranje đaka - predlaže on. - Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da daje stipendije, odnosno da se po ugledu na dualno obrazovanje gde se izdvaja po 5.000 dinara za decu koja ga pohađaju, pronađe model i za poljoprivredne škole.

- Međutim, u centralnoj, jugoistočnoj i južnoj Srbiji poljoprivredne škole se gase i namaju budućnost ako država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede nešto ne preduzme - ističe on. Nabrajajući probleme sa kojima se suočavaju, Rajčić navodi da je školi potrebno 80 hektara zemljišta da bi uopšte postojala, pa ustanove moraju svake godine do 31. oktobra da podnose zahtev Ministarstvu poljoprivrede da im se omogući korišćenje zemljišta jer je ono državno.

- Do 2007. godine to zemljište je pripadalo školama, a onda je doneta odluka da bude državno - pojašnjava Rajčić. - Bilo bi dobro da nam ga Ministarstvo dodeli na korišćenje bar 10 godina jer mi na tom zemljištu imamo višegodišnje zasade o kojima brinemo. Osim toga, ne dobijamo novac ni subvencije da obnovimo mehanizaciju, pa su nam traktori stari po 30, 40 godina, a nove možemo da kupujemo samo iz sopstvenih sredstava.

Pored ovih nevolja, tu je i manjak interesovanja same dece, jer oni ne žele da rade na školskim ekonomijama, niti da idu u štale.

- Ako se neko školuje za poljoprivrednog tehničara mora da zna da zasadi rasad i da ga izvede, moraju da znaju kako da se ponašaju u štali, da je očiste i srede, iako danas poljoproivreda nije kao što je nekad bila, i u svemu se koristi mehanizacija, ipak neki poslovi moraju da se znaju - kaže Rajčić.

Mladi Piroćanci neće u Mlekarsku 
Među poznatijim poljoprivrednim školama koje imaju problem sa upisom đaka je i Mlekarska škola u Pirotu čiji đaci u svojoj radionici prozvode čuveni pirotski kačkavalj. Kako kaže direktor Nenad Đorđević dece je sve manje, a malo je i interesovanje za upis na ove smerove. Zato je, kaže on, škola preduzela korake i obezbedila novac za đake koji ih pohađaju.

- Mi smo profil za pekara uveli u dualno obazovanje, a to znači da đaci dobijaju svakog meseca po pet hiljada dinara plus ono što zarade kod poslodavca gde idu na praksu - priča Đorđević. - Za smer prerađivač mleka dajemo po 12.000 dinara i to je privuklo decu i spasilo ovaj smer od gašenja.

Škola u Pirotu školuje i veterinarske tehničare, a Đorđević kaže da je tu interesovanje nešto veće, ali ipak nedovoljno i iznosi podatak da je popunjenost ovog smera u celoj Srbiji 63 odsto.

Poljoprivredna u Beogradu je izuzetak
Međutim, u prestonici je situacija bolja nego u unutrašnjosti Srbije, pa tako Poljoprivredna škola "Beograd" koja upisuje sedam odeljenja uspe da popuni sva mesta. Kako kaže direktorka Dragana Benović, problem je što u tu školu dolaze sve lošiji đaci sa slabim predznanjem iz osnovne škole. Izuzetak su učenici koji upisuju veterinarski smer, jer tu dolaze i oni sa po 100 poena. Trogodišnje smerove - mesar, pekar i cvećar - upisuju deca koja imaju manje od 50 bodova što znači da ne mogu da upišu četvorogodišnju školu.

- Veliko je interesovanje za veterinarskog tehničara, upisujemo dva odeljenja, dolaze nam dobra deca koja kasnije upišu Veterinarski fakultet ili stočarstvo na Poljoprivrednom fakultetu, a oni koji ne nastave školovanje lako nalaze posao - priča direktorka. - Interesovanje vlada i za smer tehničar hortikulture, jer on pruža mogućnost razvijanja privatnog biznisa kroz bavljenje cećem.

Najmanje interesovanje vlada za smer mesar, a direktorka kaže da je ovaj profil veoma tražen na tržištu.

- Ne znam zašto taj zanat deca izbegavaju, verovatno zbog stereotipa koji vladaju kod nas - kaže direktorka. - Oni koji završe vrlo lako pronalaze posao, plate su dobre, kao i mogućnost napredovanja, jer vrlo brzo "doguraju" do šefovskih pozicija.

I u Vojvodini je stanje u poljoprivrednim školama bolje nego u ostatku Srbije, jer su one u nadleženosti pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje koji izdvaja novac za njih. Godišnje se za te škole izdvoji i po dva-tri miliona dinara, tako da mogu da obnove mahanizaciju, srede vozni park, zgrade...

Agroinfo.rs T02S 

"Današnja deca neće u štalu i na njivu": U celoj zemlji, na smeru prerađivač mleka, školuje se 17 učenika