U Srbiji, divokoze autohtono naseljavaju kanjon reke Drine, (deo planine Tare) Mokru Goru, Prokletije, Koritnik i Šar - planinu.

Stanište divokoze u kanjonu reke Drine, kao i uspešno naseljavanje lovišta Štrbac potvrđuju da za život ove vrste nije neophodna velika nadmorska visina. Pogodne uslove pružaju i mirne šume sa dosta strmih stena. Najčešće naseljavaju šumski pojas ispod visokoplaninskih pašnjaka, a potrebno je da podloga bude kamenita, zbog redovnog trošenja papaka, koji inače brzo rastu.

Prirodno rasprostranjenje divokoze je određeno specifičnim zahtevima u pogledu biolopa. U odnosu na jelena i srnu njena staništa imaju daleko manju i horizontalnu i vertikalnu amplitudu. Veličine staništa (lovišta), zavisi od ekoloških uslova, naročito od klimatskih prilika.

Divokoza je isključivo dnevna životinja, koja ima svoj specifičan ritam života i uzimanja hrane. Hranu uzima relativno kratko vreme. a onda dugo u miru preživa. Živi u krdima, često veoma velikim.

U pogledu hrane divokoza nije naročito izbirljiva. Mahom pase planinske trave i redovno brsti žbunje i drveće. Planinski pašnjaci i livade je ne privlače. Staništa divokoza su skoro redovno bezvodna, naročito u toku leta i početkom jeseni. Zato mora da se zadovoljii rosom i vodom sadržanom u zelenoj hrani. Ako ima tekuće vode u lovištu, pije redovno, naročito posle konzumiranja soli i u sušnom periodu.

Lovišta sa divokozu

Pri bonitiranju lovišta za divokozu, kao i lovišta za jelena i srnu, treba analizirati i oceniti osnovne ekološke faktore staništa: hranu i vodu, vegetaciju, tlo, mir u lovištu i opštu pogodnost lovišta. Svrha bonitiranja odgovarajućih lovnih površina na kojima divokoza momentalno ne živi je preduzimanje mera za njihovo naseljavanje, jer se najčešće radi o predelima koji se na taj način mogu najbolje aktivirati. Element mira ima prvorazredni uticaj na opstanak i uspešan razvoj populacije divokoze, o čemu treba voditi računa.

Što se tiče opšte pogodnosti lovišta, pored komponenata klime i konfiguracije terena, u ovom slučaju mora da se ocenjuju okolnosti u vezi sa eventualnim pojavama snežnih lavina i mogućnosti za povlačenje sa površina sa debelim pokrivačem na terene bez snega. Divokoze uglavnom nastanjuju predele u kojima nema intenzivnog šumskog gazdovanja niti drugih delatnosti kojima bi mogle pričiniti nekakvu štetu.

Napravljen je plan naseljavanja na optimalna staništa i ponovnog naseljavanja na prostore sa kojih je nestala kojeg su vreme i raspoloživa sredstva modfikovali.

- za naseljavanje divokoza najpovoljniji su tereni izražene konfiguracije sa većim učešćem južnih ekspozicija, podesnog nagiba;
- osim pašnih površina neophodno je da prostor ima dovoljno terena sa grmljem i drvećem koji će ponuditi dovoljno hrane;                                                                                                                                                                        - organizacija čuvarske službe koja istovremeno prati i sve promene i zdravstveno stanje divljači;
-  izrada programa naseljavanja:
- stručna ocena mogućnosti prostora;

Izvor:poljoberza.net

LOV NA DIVOKOZU