Систем подземног наводњавања најисплативији је у воћарству и повртарству.

Подземно наводњавање познато је деценијама, но упркос томе, у нашој земљи мало се примењује. Као сваки други систем и та врста наводњавања има своје предности и мане. Шта о њему мисле у Пољопривредној саветодавној служби у Сенти те како га финансирати, сазнајте у наставку.

Субиригацијом директно до кореновог система
Субиригација је вид наводњавања код којег се вода и хранива дистрибуирају директно у зону кореновог сиситема, а то омогућавају црева укопана у земљу. Код тог начина наводњавања готово да нема губитка воде и хранива на испаравање, биљкама се вода додаје у фазама, када им је потребна па нема водолежи.

Како би испитали такав систем у нашим производним условима, у Пољопривредној саветодавној служби у Сенти, поставили су га на три хектара.

"Прошла година није била најбоља за поређење, јер је било много кише. Упркос томе, систем субиригације омогућио је још већи принос", каже саветодавац Душко Кенђур те додаје "Код кукуруза смо повећали принос у односу на поље где није било наводњавања, и то од 2 до 3 тоне по хектару сувог зрна. Конкретно, са појединим хибридима смо постигли до 17 тона сувог зрна. Такође, остварени су добри приноси и код соје, шећерне репе и индустријске паприке."

Највећа исплативост у воћарству и повртарству
Систем подземног наводњавања најисплативији је у воћарству и повртарству. У раду тог система користе се мали радни притисци, па се тако чува структура земљишта. Оно се не сабија, јер се вода капиларним путем подиже у зону кореновог система. Субиригација омогућава честа заливања мањим количинама воде, што омогућава и уштеду енергије.

Као и сваки систем наводњавања, и ово подземно има своја ограничења:

вода мора бити чиста, без примеса
систем се не може постављати у ритским земљиштима
садржај глине не би требало да премашује 60 одсто
хумусно-акумулативни слој мора бити дубок
Пољопривредна стручна служба је тај систем наводњавања поставила у сарадњи с Пољопривредним факултетом у Новом Саду и италијанском компанијом Ирритец. Кенђур је додатно истакно да су у тој земљи искуства са субиригацијом и више него позитивна. "Код њих тај систем функционише беспрекорно деценију и по, а надамо се да ће код нас трајати10 до 15 година," очекује Кенђур.

Финанцирање уз помоћ Фонда за развој пољопривреде
Уз ископан бунар, пољопривреднике би постављање таквог система за наводњавање стајало мало више од 2.000 евра по хектару. На новчану помоћ за те намене произвођачи могу да рачунају у Фонду за развој пољопривреде. Уз још четири кредитне линије, Фонд помаже и унапређење наводњавања, а потврдио је то и директор Јожеф Сабо.

"Ту имамо две категорије. Прва категорија је до 5.000 евра где је грејс период 9 месеци и период повраћаја 24 месеца. Друга категорија је од 5.000 до 15.000 евра, грејс период је годину дана, и период повраћаја је 30 месеци. Веома је битно знати да је каматна стопа 1% на годишњем нивоу, што у сваком случају побуђује велико интересовање пољопривредника", констатује Сабо.

Могућност обезбеђења бесповратног новца
Иначе, од ове године усклађен је систем подршке покрајинских фондова и секретаријата за пољопривреду. То значи да пољопривредници могу да конкуришу за кредитну линију с повољним каматама за наводњавање и да, по завршеној инвестицији, поднесу документацију покрајинском секретаријату за пољопривреду и обезбеде бесповратан новац. Конкурс је отворен је до 16. марта па би пољопривредници требало што пре да доставе потребну документацију.

Субиригација - предности подземног наводњавања