Lipa je sveto drvo Starih Slovena za koje su oni verovali da ih čuva od zla i uroka, a koristili su je i kao lek za mnoge bolesti.

Lipa se obično koristi za lečenje bubrežnih bolesti, pospešavanje znojenja kod prehlada, smanjenje nervne slabosti, epilepsije..

Lipa (latinski Tilia, drugi nazivi: lipac, lipolist, lipa velelista, zimska) je veliko drvo čije stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost i do nekoliko stotina godina.

U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), velikolisna lipa (Tilia grandifolia) i sitnolisna (Tilia parvifolia).

U lekovite svrhe se koristi gotovo cela lipa: cvet, list, seme i drvo od kog se pravi ugljen. Cvet se bere u junu, a listovi u maju i junu. Cvet lipe sadrži heterozide (koji podstiču znojenje), tanin, vitamin C, a listovi saharozu, fruktozu, smolu, enzime. Od ekstrakata lipe prave se i pojedini fitopreparati koji se preporučuju za smirivanje suvog kašlja, ali i za ublažavanje urinarnih tegoba. U narodnoj medicini lipa se koristi i kao prijatan napitak za olakšano izlučivanje mokraće iz organizma, blago sredstvo protiv visokog krvnog pritiska i umirenje. Osim toga, lipa je neizostavni sastojak kozmetičkih preparata.

Protiv dijareje

Pomešajte po 30 g cveta lipe i kamilice, po 10 g petrovca i šipurka, pa prelijte sa pola litra vrele vode i ostavite da odstoji pet minuta. Procedite i pijte pomalo celog dana.

Za opekotine i rane

Nešto više od 100 g cvetova lipe prelijte s litrom vrele vode, ostavite poklopljeno tri sata, procedite, napravite obloge i stavite na povređeno mesto.

Protiv prehlade

Pomešajte po 25 g cveta lipe, zove i kamilice. Tri kašike ove biljne smese prelijte sa pola litra ključale vode, poklopite i procedite posle sat vremena. Pijte jednu šolju tokom dana.

Izvor:zena.blic.rs

Cvet LIPE ublažava prehladu i umiruje nerve