Kada se trava poseče i iscedi dobija se sok pšenične trave koji je veoma cenjen u alternativnim krugovima kao moćan napitak. Takođe, na tržištu je moguće naći i sušeni mleveni prah od pšenične trave.

Pšenična trava sadrži mnoštvo nutritivno vrednih jedinjenja: hlorofil, minerale, vitamine, enzime. Tu su dakle, dijetna vlakana, vitamini A, B1, B2, B3, B5, B6, C, E , K,  kalijum, gvožđe, cink,  mangan, bakar i selen. Takođe, u pšeničnoj travi ima i belančevina, aminokiselina.

S obzirom na obilje vitamina, minerala, aminokiselina i drugih nutritivno vrednih jedinjenja, pšenična trava jeste superhrama. Može se kombinovati sa raznim voćem u smutijima, jer samostalno ima ne baš prijatan ukus. Zagovornici sirove ishrane u drugoj polovini dvadesetog veka su dali vetar u leđa verovanju da sok pšenične trave može da očisti telo od toksina. Takođe postalo je popularno koristiti sok pšenične trave i za lečenje pacijenata sa ozbiljnim bolestima (kancer). Zvanična medicina nije potvrdila lekovitost pšenične trave iznad one koje ima recimo brokoli.

Pšenična trava se može uzgajati na otvorenom ili zatvorenom prostoru, a ukoliko je gajite u saksiji, nutritivno je najidealniji prvi otkos. Može se gajiti u zemlji ili čak i bez nje.

Uzgajanje pšenične trave ima samo par koraka više od uzgajanja klica. Čim proklijaju, potrebno je klice gusto nasložiti u kakvu veću saksiju u kojoj je prethodno stavljen zemlja za cveće blago utapkana na nekih 2-3 prsta debljine. Odozgo preko klica postavite list novina, a odozgo preko saksije kesu za đubre koju onako ovlaš stavite preko, tako da ipak bude protoka vazduha ispod (ili je malo bocnite koji put odozgo). Posle tri dana otkrijte saksiju i pustite travu da raste na nekom mestu koje nije direktno osunčano, na oko 20 °C . Jednom dnevno blago navlažite travu, zemlju, možete koristiti pumpicu za cveće. Zemlja ne treba da bude puna vode već samo navlažena. Posle nekih 10 dana saksiju stavite na sunčano mesto, kako bi hlorofil mogao da se proizvede. Dva do tri dana kasnije travu možete seći, upotrebite kakve veće makaze. Ako koristite pšeničnu travu kao dodatak salatama, samo je ubacite ili prethodno malo iseckajte.

Upotrbljava se u terapiji za ulcerozni kolitis, opstipaciju, a jača i imunitet, osnažava i osvežava kožu, kosti. zglobove, nokte i kosu. Stimuliše metabolizam, pa se zato koristi i kod redukcionih dijeta. Zbog obilja fitonutrijenata deluje protivupalno, čisti krv i jetru. Visok sadržaja vitamina E pospešuje plodnost i usporava starenje. Mnogi je koriste i kao lekovito sredstvo protiv raka, tumora.

Lecenje psenicnom travom i doziranje
Najbolji efekti postizu se ako se od nje napravi sok i pije na prazan stomak.

1. Za ciscenje i popravljanje opsteg stanja organizma preporucena dnevna doza soka od psenicne trave je svega 30-60ml.

2. Za lecenje degenerativnih bolesti preporucena dnevna doza soka od psenicne trave je 120-180ml.

U oba slucaja terapiju treba zapoceti sa 30ml soka na dan - prvih nekoliko dana. Zatim svakih 5-6 dana povecavati dozu za 10-15ml, a ukupnu dnevnu kolicinu rasporediti u vise jednakih delova.

Prvih 30ml soka pije se ujutru na prazan stomak sat vremena pre dorucka, a preostale kolicine kasnije tokom dana, takodje 1 sat pre obroka. Sok od psenicne trave je najbolje piti cist i ne kombinovati ga sa drugim picem ili hranom.

Sokom od psenicne trave se ne moze tako lako predozirati, ali prekomerna konzumacija moze uznemiriti zeludac i izazvati mucninu.

Sirova psenicna trava se moze i zvakati da bi se iz nje isisali sokovi. U tom slucaju vlaknaste delove treba ispljunuti, jer su teski za varenje.

Izvor:nadijeti.com

LEKOVITE MOĆI PŠENIČNE TRAVE