Otkrivamo vam uputstva za gajenje smokve u kući u nekoliko jednostavnih koraka, kao i koliko je lekovita

Smokva je jedna od najstarijih kultivisanih voćaka na svetu. Poznato je da je Platon obožavao suhe smokve, te su u antičkoj Grčkoj njeni plodovi smatrani toliko vrijednim da su prvenstveno služili za ishranu filozofa i govornika.

Uzgoj smokve nije težak, jer ova voćna vrsta ne traži puno nege. Iako je reč o izuzetnoj voćki, uglavnom se gaji pojedinačno, u kobinaciji sa drugim voćnim vrstama. Osim što se konzumira u svežem stanju, plod smokve može da se suši i prerađuje. Na mestima gde je klima dosta toplija biljka smokve lako prezimi, odnosno zadrži svoju zelenu masu, to jest grane na kojima će kasnije imati obilje plodova. Dešava se da, kada su zime dosta jake, smokva izmrzne, ali po pravilu svake godine ona izbije iz panja, odnosno iz stabla formira novu lisnu masu. Međutim, kada izmrzne, gubi veliku količinu plodova.

Gde posaditi smokvu?
Prilikom gajenja smokve potrebno je znati da se pravilnim odabirom lokacije na kojoj ćemo posaditi biljku, može veoma uticati na njenu dalju budućnost. 

Ukoliko je zasadimo pored nekog zida, neke ograde, zaštite, na južnoj ekspoziciji u dvorištu ili na terasi u saksiji, biljka će biti zaštićena od hladnog vetra, mraza ili ledene kiše. Takva biljka će zadržati grane tokom zime i formirati listove na proleće. Ukoliko nismo u mogućnosti da imamo neku zaštićenu poziciju, neko zaštićeno mesto na kome bismo gajili, svakako da je možemo zaštititi i uz pomoć nekih od materijala na prirodnoj bazi, kao što su konstrukcije napravljene od drveta pa prekrivane agrilima, zatim jutanim platnima, a možemo jednostavno doneti veće količine šuše od kukuruza, zatim trščanog platna ili pak trske ili četinarskih grana kojima ćemo zaštititi grane da ne bi došlo do kompletnog propadanja. Ako do propadanja i dođe, stare suve grane potrebno je odrezati.

Sorte smokve se dele prema razlikama u plodonošenju i mogu biti jednorotke i dvorotke, kao i po boji pokožice ploda (bele i crne).

Sorte koje ranije rađaju (dvorotke) dolaze na berbu u vreme kada je velika potražnja ranog voća, pa zato i na tržnicama imaju dobar plasman. Pri izboru sorti koje daju samo letnji plod (jednorotke) treba imati u vidu njihovu vrednost da se mogu sušiti i da takve kvalitetne sorte predstavljaju prvoklasnu suvu smokvu. Od jednorotki izdvojićemo vrste kao što su zimnica, zamorčica, šaraguja (crnica), a od dvorotki sorte poput smokva petrovača bela, petrovača crna, zlatulja, morkinja.

Što se tiče đubrenja, smokvi je bitna prihrana samo u prve dve godine. Azot treba minimizirati, a biti izdašniji sa kalijumom i fosforom kako bi smokva bolje odrvenela i bila otpornija na niske temperature.

Ne zahteva gotovo nikakvo korišćenje hemijski preparata za zaštitu, pa se može gajiti kao organska.

Kalendar aktivnosti

Januar: Zimska rezidba

Februar: Podmlađivanje starih stabala

Mart: Sadnja novih voćki, prolećna obrada tla, startno đubrenje

April: Navodnjavanje i đubrenje prema potrebi

Maj: Zaštita prema potrebi, plitka obrada tla radi čuvanja vlage i uništavanja  korova; košnja trave u zatravljenim zasadima, feritrigacija i navodnjavanje,  zelena rezidba

Jun: Uklanjanje izdanaka, plitka obrada tla, berba prvih plodova dvorotki

Jul: Berba cvetnica kod dvorotki, navodnjavanje prema potrebi

Avgust: Berba letnih plodova (ranijih sorti), sušenje plodova

Septembar: Berba letnjih-jesenjih plodova, sušenje plodova

Oktobar: Berba jesenjih plodova (kasnijih sorti)

Novembar: Jesenja obrada tla, zimsko đubrenje (sadnja)

Decembar: Zimska rezidba

Lekovitost smokve ogleda se u obilju hranljivih materija koje sadrži, počev od minerala kakvi su kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, preko vitamina A, B6, C, E, beta karotena, pa sve do obilja vlakana, naročito pektina. Zbog niskog sadržaja masti, smokve, kako suve, tako i sveže, imaju veoma veliki uticaj na smanjenje nivoa holesterola u krvi. Takođe obiluju i prirodnim šećerima u jako visokom procentu – oko 60%, te se tako ne preporučuju osobama sa dijabetesom (odnosi se prevashodno na suve smokve), ali se svakako preporučuju u ishrani radi pravilnog funkcionisanja moždanih ćelija, radi njihovog stimulisanja, održavanja budnosti i bržeg toka misaonih procesa.

Kada je u pitanju obilje magnezijumom, ova voćka se zbog toga smatra izuzetno povoljnom za pravilno funkcionisanje čitavog mišićnog sistema, pa tako i za pravilan rad srčanog mišića. 

Smokva - sadnja, gajenje i lekovitost