Добре резултате у узгоју оваца могу угрозити грешке у исхрани. Исхрана оваца неизбалансираним оброцима доводи до различитих поремећаја у организму ове категорије оваца који могу имати несагледиве негативне последице, како по здравље и кондицију грла, тако и по производне резултате целог стада.

Недостаци појединих хранљивих материја могу изазвати поремећаје у виду дефицита или појаву обољења узрокованих неправилном исхраном.

Дефицити се могу отклонити оптималним балансирањем оброка, а обољења узрокована недостацима одређених хранљивих материја могу бити трајне природе и неизлечива и она која се са уклањањем узрока могу излечити. Одређени поремећаји у исхрани везани су за уношење у организам штетних материја органске и неорганске природе. Ово се најчешће односи на одређене микроорганизме и њихове продукте (токсини).
У овом поглављу напоменућемо неке најважније негативне последице изазване недостацима појединих хранљивих материја:

- Недостатак (дефицит) енергије – Код недостатка енергије у оброку оваца долази до успоравања и престанка прираста, губитка телесне масе, смањене плодности или поремећаја репродукције, опадања млечности или скраћивања лактације, смањење квалитета и количине вуне (‘гладна истањеност’), смањење отпорности на инфекције и повећање смртности оваца.
-Недостатак (дефицит) протеина – При недостатку протеина у оброку оваца долази до опадања апетита, смањеног конзумирања хране и лошијег искоришћавања протеина, успорен раст, лошији развој мишићног ткива, губитак телесне масе, смањење репродуктивне способности грла и производње вуне, у случају израженог дефицита долази до озбиљног поремећаја у варења, нутритивне анемије и појаве едема.
- Повећано уношење енергије – како недовољно уношење енергије путем хране може имати негативне последице исто тако и превише и претерано уношење у организам енергије оставља негативне последце које се код оваца огледају у утовљености приплодних грла, што може довести до поремећаја и проблема у репродукцији и тешком јагњењу оваца, као и у рођењу мртвих јагњади као последица тешког јагњења. Могући проблеми који се могу јавити код оваца после јагњења су млечна грозница и кетоза.
-Недостаци у витаминима – Авитаминозе нису представљале за домаће животиње проблеме док су гајене претежно у слободној природи где су добијале довољно витамина из природних извора. Појаве авитаминоза и хиповитаминоза оваца најчешће се јављају у периоду раста и развоја, размножавања, бременитости и лактације, када су потребе за витаминима највеће. За овце је практично потребно храном обезбедити витамине А, Д и Е, како се неби појављивале узгојне болести, поремећаји у репродукцији, расту и развоју. То нарочито важи за овце у задњој фази бременитости, лактацији и мрки.
-Недостаци у макроелементима и микроелементима – Симптоми недостатака или поремећеног односа појединих минерала јављају се услед неадекватно избалансиране исхране, односно недовољне заступљености у оброку. Дужи недостатак појединих минерала у исхрани може довести до озбиљних последица у функцији организма оваца. Поред појаве недостатака или дефицита у исхрани оваца неопходно је у кратким цртама поменути и неке поремећаје изазване неправилном исхраном, а можемо их класификовати као оболења која је неопходно превенирати или лечити.
- Гравидитетна токсемија – јавља се код високо сјагњених, мршавих оваца које су сиромашно и оскудно храњене, нарочито код оваца са близанцима или тројкама. Повезана је и са лошим апетитом и изгладњива-њем оваца које су биле предебеле на почетку гравидитета, као и са транспортним стресом високо гравидних оваца (трећи треместар гравидитета). Поред појаве недостатака или дефицита у исхрани оваца неопходно је у кратким цртама поменути и неке поремећаје изазване неправилном исхраном, а можемо их класификовати као оболења која је неопходно превенирати или лечити.

Макро и микроелементи у исхрани оваца: функција и симптоми недостатка, (Белл, 1997) Елемент, функција и симптоми недостатка

Макроелементи

Калцијум – У костима, функција срца, активација ензима, неуромускуларна акција.
Последице су: ,,млечна грозница“, летаргија, слабе кости.
Хлор – Баланс електролита.
Последице су: ретко при уобичајеној исхрани уз додатак НаЦл.
Магнезијум – Метаболизам енергије, масти и протеина.
Последице су: Губитак апетита, смањен прираст, раздражљивост, травна тетанија, губитак кординације, конвулзије.
Фосфор – Састојак чврстих ткива.
Последице су: Поремећена репродукција, у метаболизму, масти, угљен. хидрата, аминокиселина и нервног ткива абнормалности скелета, летаргија, смањено конзумирање хране.
Калијум – Електролит, пренос нервних импулса.
Последице су: Брзо опадање конзумирања хране и воде, губитак виталности, деформисан апетит.
Натријум – Електролит, пренос нервних импулса.
Последице су: Дешава се ако се не даје НаЦл код грла на паши
Сумпор – Састојак метионина.
Последице су: Умањена производња вуне и ферментација у бурагу.
Кобалт – Учестује у синтези витамина Б12.
Последице су: Безвољност, анемија, губитак апетита, груба вуна, поремећена концентрација.
Бакар – У ензимима, стварање хемоглобина, грађа костију и хрскавице.
Последице су: Слаба или избледела вуна, смањен прираст, шепање.

Флуор – Конституент костију, зуба.
Последице су: Испадање зуба.

Јод – У хормонима штитасте жлезде.
Последице су: Гушавост, лоша репродукција, побачаји.

Гвожђе – У хемоглобину и многим ензимима.
Последице су: Ретке, осим код јагњади која се дуго хране млеком, анемија.

Манган – Пораст, скелет, репродукција.
Последице су: Поремећај репродукције, абнормалности скелета, побачаји, смањен прираст.

Селен – Антиоксидант, састојак ензима.
Последице су: Задржавање постељице, цисте на јајницима, слаба јагњад, смањена репродукција и имунитет, болест ,, белих мишића“.

Цинк – У епидермном ткиву, формирању скелета, зарастању рана.
Последице су: Поремећена репродукција, груба кожа, ослабљен имунутет, смањен апетит и прираст.

Поремећаји код оваца
Хипокалцемија – оболевају овце у високом гравидитету или раној лактацији као последица квалитативно и квантитативно сиромашне исхране, сиромашне у минералима и витаминима.

Хипомагнезиемија – најчешће се јавља при пребацивању високогравидних и дојних оваца на сочне зелене пашњаке (зелене цереалије су сиромашне у Мг) или код дојних оваца на пашњацима који бујно расту (пролећни пашњаци).

Кетоза – Разлог настанка кетозе код оваца је неизбалансирана исхрана. Потребе оваца у енергији пред крај бременитости су велике, а капацитети за конзумирање хране су смањени. Када грло не уноси довољне количине енергије кроз оброк организам реагује мобилизацијом телесних резерви што доводи до стварања кетонских тела. Што више се користи овај извор енергије, то се више ствара кетонских тела и настаје обољење које се назива кетоза.

Каменчићи у органима за варење – Метаболички поремећај при коме се стварају каменчићи у органима за варење и мокраћним каналима, а нутритивног карактера везани су за: уношење неадекватне количине воде, повећано уношење у оброку фосфора и калијума, а недовољно витамина А, напајање оваца тврдом водом, оброци у којима је заступљен сирак, просо или памукова сачма, идр.

Ацидоза је метаболички поремећај који се карактерише депресијом, губитком апетита, а у тежим случајевима падањем, губитком свести и угињавањем. Нутритивни разлози настајања ацидоза су превелика продукција млечне киселине у бурагу услед наглог уношења већих количина хране богате лако растворљивим угљеним хидратима (концентрати). Обично настаје 6-12 сати после узимања већих количина.

Надун – овај поремећај најчешће настаје услед конзумирања младе легуминозне зелене масе или при наглој промени оброка (прелазак са зимске исхране на пашу у пролеће). Ако се јави у блажој форми нема озбиљнијих последица, али ако се ради о тежим облицима може доћи до угинућа.

Клостридиоза – Пулпy киднеy дисеасе (Цл. перфрингенс тип Д) – јавља се код оваца на појачаној исхрани, тј. код оних које се пребацију на боље пашњаке или у флашинг систему исхране оваца. Код исхране неквалитетном силажом могућа су тровања Ц. ботулинум (ботулизам, где је исход углавном фаталан

Листериоза – или ,,силажна болест, најчешће је повезана са конзумирањем силаже, посебно оне лошег квалитета. Узрочник је листериа моноцитогенес, бактерија која је нормално присутна у земљишту и на биљкама. У блажем облику симтоми ове болести манифестују се побачајима и перинаталним инфекцијама. У тежим случајевима болести код оваца и коза смрт наступа обично 4-48 сати након појаве првих симптома. Спонтани опоравак код њих је редак

Микотоксикозе – Микотоксини су токсични секундарни метаболити, произведени од стране гљивица (плесни). Токсични ефекти могу се дефинисати изразима акутни и субакутни (хронични). Акутни ниво је ниво који производи клиничко (патолошко) стање када је животиња добила одређену дозу микотоксина током релативно кратког времена. Спектар деловања микотоксина на овце може се кретати од смањене производње до изненадог угинућа. Први знаци су губитак апетита и телесне масе, али су симптоми варијабилни и зависе од токсина до токсина. Узроци се требају тражити у исхрани оваца плеснивом концентрованом храном, сеном и силажом.

дипл.инг. Петровић Душка-agroinfonet.com

Грешке у исхрани оваца могу умањити добит