Бројне су расе оваца које се гаје у Србији. Неке имају врлину да дају више меса, неке дају више млека. Од домаћих ту су Пиротска праменка, Пиротска оплемењена док из увоза се гаје Теџел, Виртемберг.

Пиротска праменка (оплемењена)
Пиротска праменка се оплемењује од 1954. године француском мерино арл расом а касније и немачком мерино-ландсшаф расом (виртембершка овца). Од 1981. створена је нова раса (пиротска оплемењена овца) која се даље међусобно размножава и селекционира ради искоришћавања њених нових одлика, устаљених досадашњим комбинацијама трију употребљених раса оваца у њеном стварању. Пиротска оплемењена је тип брдске овце, и знатно је крупнија и производнија од материнске основе. Оквир тела пиротске оплемењене овце је знатно већи од оквира аутохтоне пиротске праменке. Маса тела оваца са завршеним порастом износи просечно око 65-70 кг, то је више за око 20 кг од пиротске праменке гајене у истим условима. Овнови имају масу тела 80-110 кг., па и 130 кг. Плодност је у просеку око 135-140%. Принос вуне у једногодишњем настригу је просечно 3,4 кг, финоћа (22-26 микрометара). Количина млека, оплемењене популације износи у периоду млечности од 6 месеци око 50 кг.

Пиротска оплемењена овца је данас потпуно устаљена у производним и репродуктивним особинама и знатно је проширена по Србији, тј. тамо где су услови одгајивања оваца нешто мало побољшани, у односу на некадашњи потпуно екстензиван начин гајења, због њега ту потпуно замењује свој изворни облик – пиротску праменку, дајући знатно веће приносе. Пиротска оплемењена поред гајења у чистој раси на терену укршта се са сврљишком праменком као и са сјеничком оплемењеном.

Теџел
Теџел је холандска месната раса дуге вуне. Као раса формирана је у 19. веку у северном делу Холандије. За мајчинску основу узете су домаће овце, а за очинску енглески меснати овнови. Добијено потомство селекционисано је за производњу меса и вуне. На тај начин створена је крупна овца с изразитим карактеристикама за производњу меса.Висина гребена овнова је 75 до 82 цм, а оваца 68 до 72 цм. Телесна маса овнова креће се од 110 до 130 кг, а оваца од 70 до 80 кг.

Плодност је врло висока. На 100 оваца добије се 150 до 180 јагњади. Овце су добре млечности. Јагњад у узрасту од 90 дана су 30 и више кг тежине. Рандман меса је 55 до 60 %. Вуна је беле боје. Глава и доњи делови обрасли су кратком длаком беле боје. Принос вуне код овнова креће се од 8 до 11 кг, а код оваца од 5 до 6 кг.

Виртемберг
Виртемберг раса оваца спада међу најцењеније расе постале под утицајем мерина. Настала је у Западној Немачкој у покрајини Виртемберг, по којој је и добила име. Виртебершка овца постала је укрштањем домаћих груборуних оваца са мерино овновима. Оплемењивање домаћих оваца започето је са шпанским мерином. У каснијим фазама рада на стварању ове расе коришћене су француске расе мерино рамбује и мерино прекос. Тако је, после дугогодишњег рада (1786-1915. године), створена виртембершка овца као типична раса за производњу меса и вуне.

Мерино виртемберг је крупна раса, снажне конституције, живахног темперамента, смера производње месо-вуна, мада је и производња млека добро изражена. Животиње имају главу средње дужине и ширине. Врат им је средње дуг, без кожних набора. Груди су доста широке и дубоке. Труп је средње дужине, али такође довољно широк и дубок, а леђна линија је равна. Мускулатура трупа је добро развијена.

Маса тела одраслих оваца креће се од 70-75 кг, а овнова 100-120 кг. Просечна маса тела јагњади при рођењу износи око 4,5 кг. Јагњад, у условима интензивног това, са 90 дана постижу масу тела од око 30 кг. Рандман меса код угојених јагњади се креће од 52-56%, а може бити и до 60%. Код одраслих оваца рандман меса се креће од 47-48%.

Овце су обрасле вуном беле боје, једино су доњи делови ногу, глава и уши покривени белом длаком. Руно је затворено, састављено из цилиндричних праменова. Годишњи настриг непране вуне по овци износи 4-4,5 кг, а у овнова 6,5-8 кг. Просечан рандман вуне је око 50%. Дебљина вунских влакана се креће од 24-30 микрона (А и Б сортимент).

Виртембершка овца се одликује доста добром производњом млека. У лактацији од 6 месеци овце произведу са млеком које посиса јагње око 150 литара млека. Плодност ових оваца је, такође, врло добра. Од 100 оваца у бољим запатима добије се 120-150 јагњади.

Због изванредне грађе тела, добре производње, доброг здравља и веома добре аклиматизационе способности, ова раса је извожена, а и данас се извози у многе земље света. Ова раса имала је посебно велики значај за унапређење овчарске производње у нашој земљи јер је, пре свега, учествовала у стварању пиротске оплемењене овце. Осим тога, последњих година била је главни мелиоратор и многих других сојева праменке у нашој земљи при чему су постигнути врло добри резултати.

Izvor:agro info tel

Расе оваца – Пиротска оплемењена, Теџел, Виртемберг