Тело ових животиња обрасло је нешто финијом (рудом) вуном него у груборуних праменки. Р

У групу праменки са рудом вуном спадају следећи сојеви:

сјенички,
сврљишки и
шарпланински

Праменови оваца руде праменке су краћи, а руно претежно састављено од прелазних влакана. Због веће густине вуне и финијег влакна, принос и квалитет вуне ових сојева праменке је бољи него у груборуних.

Сјеничка овца
Сјеничка или пештерска овца добила је име по месту Сјеници на Пештерској висоравни, која се налази на југозападу Србије на надморској висини преко 1000 метара. Са Пештера се ова овца, задњих деценија, проширила на скоро цео западни део Србије, северни део Црне Горе, а има је и у Босни и Херцеговини. Сјеничка овца је једна од наших најкрупнијих сојева праменки. Висина гребена оваца износи око 65, а овнова 70 цм. Маса тела оваца је у просеку 45, а овнова 60 кг. Рандман меса је око 42%. Груди су јој доста дубоке, али је грудни кош узан. Глава сјеничке овце је обрасла длаком која је најчешће бела, са црним колутовима око очију, с црно оивиченом губицом доње и горње усне и са црним врховима ушију. Ноге су јој такође обрасле длаком, најчешће беле боје, а могу бити црне или прскане (црно-бела). Сјеничка овца је доста добро обрасла вуном по доњем делу врата и по трбуху. Руно је отворено до полуотвореног, а принос релативно мали. Годишњи настриг вуне оваца износи 1,4, а овнова 2 кг. Финоћа влакна износи око 38 микрона, што значи Ц и Д сортимент. Према неким сазнањима овако фини сортимент вуне сјеничка овца има због тога што су у њеном стварању учествовале азијске овце с фином вуном, које су Турци гајили на Балкану у току петстогодишње владавине. Вијугавост влакна је слаба, а рандман вуне износи око 70%.

Просечна млечност сјеничке овце у лактацији од 5-6 месеци се креће од 60-80 литара рачунајући и млеко које јагње посиса. Од 100 оваца добије се 11о-13о јагњади. Сјеничка овца спада у групу дугорепих оваца. Касностасна је јер први пут улази у приплод са 18 месеци, а пораст завршава у старости од 3-4 године. Овце су шуте, а овнови имају добро развијне рогове у облику спирале.

Сојеви праменке
Сврљишки сој
Овај сој праменке име је добио по Сврљишким планинама, где јој је и место одгајивања. Сврљишка овца обрасла је белом вуном. Лице и ноге обрасле су јој белом длаком са црним тачкама, а на челу има ћубу. Ова праменка спада у крупније сојеве. Висина гребена оваца је око 60, а овнова 60-65 цм. Одрасле овце су тешке просечно око 36 кг, а овнови око 45 кг. Рандман меса код одраслих грла износи око 48%.

Сврљишки сој има најбољу обраслост од свих сојева, што утиче и на тежину руна. Дебљина вунских влакана је око 36 микрона (Ц и Д сортимент). Прамен је левкаст, а руно полуотворено. Годишњи настриг вуне у просеку се креће око 1,5 кг у оваца и око 2 кг у овнова. Рандман вуне износи око 55%.

Просечна производња млека за лактациони период од 6 месеци износи 8о литара, рачунајући и количину млека коју јагње посиса. Плодност ових оваца се креће од 100-110%. Сврљишка овца је касностасна. Спада у групу дугорепих оваца. Овце су шуте, а овнови могу бити шути или пак рогати.

Сврљишка овца је веома цењена на читавој територији источне Србије, тако да је и најраширенији сој праменке на том подручју. Изван овог ареала распростирања ова овца се није даље ширила.

Шарпланински сој
Овај сој оваца се доста гаји у Македонији где чини око 30% од укупног броја оваца у овој Републици. Доста се гаји и на Косову, у региону Шар планине, по којој је и добила име. Спада у краткорепе овце, а по величини формата пре се може сврстати у мале, него у средње велике овце. Висина гребена јој је око 58 цм. Телесна маса овнова износи у просеку 45-50 кг, а оваца 32- 35 кг. Рандман меса одраслих грла износи 45%.

Овај сој је једини сој домаће праменке који има чисто белу вуну, без црних или сињавих влакана. Глава и ноге су обрасле длаком, која је такође беле боје, без икаквих пигментираних места. Обраслост вуном шарпланинске овце не задовољава. Руно је отворено, често подељено дуж кичменог стуба, праменови су шиљасти. Овце дају просечно годишње 1,3 кг, а овнови1,6 кг непране вуне, чији је рандман око 60%. Дебљина вунских влакана се креће од 35-37 микрона (Ц и Д сортимент).

Просечна млечност ове овце је 90 литара, рачунајући и количину коју јагње посиса. Од 100 оваца добија се 100-105 јагњади. Животиње су асностасне. Овце су шуте, а овнови рогати.ки, овчепољски, косовски, метохијски, пивски и други. Сви сојеви праменке могу се поделити у две групе и то сојеве са рудом и сојеве са грубом вуном.

Аутор - Н. Пиповић, дипл.инг.

Izvor: agroinfonet.com

Сојеви праменке са рудом вуном – квалитет