Pčela kao jedinka ne može živeti sama, već je za njen opstanak neophodna kompletna zejednica. Savremeni način pčelarenja pogoduje širenju bolesti pčelinjeg legla jer pčelar manipulišući ramovima sa saćem prenosi uzročnike bolesti iz jedne košnice u drugu.

Poznavanje osnovnih znakova koji upućuju na bolesti koje ugrožavaju pčelarstvo omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči promene i preduzme mere sanacije. Razlikujemo bolesti pčela i bolesti pčelinjeg legla. U otkrivanju bolesti odraslih pčela od velikog značaja redovno slanje uzoraka u laboratoriju za dijagnostikovanje bolesti pčela

Bolesti pčelinjg legla

Je lako orkriti, iskusan pčelar će već prilikom pregleda  uočiti nepravilnosti u leglu, uginjavanjem legla smanjuje se prinova mladih pčela gde zajednica postepeno i brojčano slabi. Matica u našim klimatskim uslovima gajenja počinje nositi jaja krajem januara - početkom februara. U to vreme legla je malo, u početku veličine dlana i nalazi se u sredini zimskog klubeta u kome je temperatura 35 0 C. Dolaskom toplijih dana klube se raspusta, matica povećava broj zaleženog legla u koncentričnim krugovima na centralnom ramu, a kasnije prelazi i na susedne ramove. Broj snesenih jaja u početku je malen, svega nekoliko desetina zaleženih ćelija, na kojima je lako videti sve promene. Nepravilnosti u rasporedu legla, razbacano ili raštrkano leglo, obično su prvi znaci bolesti.

Zdrava pčelinja larva je bele boje, sedefastog sjaja, izražene kolutićave građe.

Pčelar u slučaju promenjenog izgleda poklopaca nad pčelinjim leglom kao što su nepravilno raspoređeno poklopljeno i nepoklopljeno leglo mora postaviti sumnju na bolesti pčelinjeg legla. Kod zdavog pčelineg legla poklopci su blago izbočeni, bez nabora, suvi, porozni, bez rupica, osim u zadnjem stadiju poklapanja kada su na vrhu izbočenja i relativno su ravnih rubova. Boja poklopaca je svietlosmeđa do tamnosmeđa bez mrlja. Na bolest takođe ukazuju i tamne mrlje, posebno u donjem delu poklopca, uočljiva naboranost i uvučenost ćelija saća kao i pojava jedne ili više rupica na poklopcima čiji je raspored nepravilan.

Pčele obavljaju svoje dužnosti, zavisno od starosti, sve do svoje smrti, a uginjavaju u pravilu van košnice, u prirodi.

Za postavljanje konačne dijagnoze infektivnih bolesti odraslih pčela, pčelinjeg legla, kao i bolesti i anomalije matice u obzir se moraju uzeti:

1. Epizootiološka anamneza, klinička slika, patomorfološki nalaz i laboratorijska dijagnostika. Sumnja na određenu bolest se postavlja na osnovu epizootiološke anamneze, kliničke slike i patomorfološkog nalaza, a konačna
dijagnoza se potvrđuje validnim laboratorijskim metodama. 

Obaveza je i dužnost radnika na pčelinjaku da redvno prati zdravstveno stanje pčela, radi kontrolne preglede, pokreće inicijativu, preduzima mere i prijavljuje sumnju na bolesti pčela i pčelinjeg legla nadležnoj veterinarskoj službi.

Virusne bolesti pčela vrlo često prolaze kao prikrivene infekcije, te im se zbog nedostatka klinički vidljivih znakova bolesti često ne pridaje dovoljno pažnje.

1. Paralize pčela su virusna obolenja koje zavisno od vrste virusa protiču kao akutna paraliza ili kao hronična paraliza pčela. Akutna paraliza i njeni siptomi: puzeće mlade pčele ispred košnice, postepeno slabljenje društva, bolesne pčele izlaze iz košnice, padaju na zemlju, teturaju, skupljaju se u gomilce, ne mogu da polete.

Hronična paraliza pčela i simptomi su: kao drhtanje krila i abdomena i kao pojava crnih pčela. 

2. Virus deformisanih krila - Poznato je pčelarima da se kod jače zaraženosti pčelinjih društava varozom javljaju pčele sa zakržljalim i deformisanim krilima i nedostacima na drugim delovima tela. Ovo se uglavnom događa u drugoj polovini leta i u jeseni, i to je siguran znak da je opstanak pčelinjeg društva veoma ugrožen.

3. Virus crnih matičnjaka - Manifestuje se pojavom crne skrame na zidu matičnjaka u kome se nalazi mrtva predlutka ili lutka matice. U ranom stadijumu, obolela predlutka liči na mešinasto leglo i ima
više bledo žutu boju, a tečni deo sadrži mnogo čestica virusa.

4. Kašmirski virus pčela - Ne postoje simptomi koji garantuju. Treba posumnjati kada društva slabe bez vidljivog prisustva bolesti legla, kada je povećan broj umirućih pčela u unutrašnjosti ili pored i ispred košnice, gde se pčele trzaju.

5. Bolest oblačastih krila - Ova vrsta virusa kod zaraženih pčela može izazvati gubitak providnosti krila, posebno onda kada su pčele jako inficirane.

Postoji još dosta virusa  koje ćemo u narednim tekstovima pokušati još detaljnije opisati.

Izvor:polj.uns.ac.rs

Kako izvršiti praćenje i otkrivanje bolesti pčela