Nozemoza je bolest odraslih pčela koja se najčešće manifestuje u proleće. Ona predstavlja oboljenje izazvano mikrosporidijom nozemom (Nosema apis), koja napada epitelne ćelije zida srednjeg creva matice, radilica i trutova.

Uzročnik nozemoze se razmnožava u ćelijama zida srednjeg creva, a svojim prisustvom, razmnožavanjem i stvaranjem otrova oštećuje i razara ćelije, usled čega dolazi do propadanja i smrti tih ćelija. Kada ćelije izumru one se odlepe od crevnog zida i zajedno sa parazitom dospevaju u sadržaj creva, a sa njim u spoljnu sredinu. 

Kako prepoznati nozemozu?

Uzročnik nozemoze je jajolikog oblika i vrlo lepo se pod mikroskopom razlikuje od drugih čestica crevnog sadržaja i kao takav može vrlo dugo da se održi u spoljnoj sredini. (Na njega štetno deluje temperatura viša od 40 0C, a na 600C (propada za 5 minuta). 

U tipičnim slučajevima, krajem marta meseca, pčelinja društva izgledaju još jaka i zdrava. Imaju dosta legla, meda i polena. Izgledaju tako kao da su dobro prezimela. Ali, već u aprilu i maju se zapaža nesklad između veličine legla i broja pčela. Leglo, koje već pokriva veliku površinu saća i izgleda zdravo, zaposeda samo mali broj pčela – ova pojava je pouzdan znak nozemoze. Ovakva društva ubrzo izumiru. Starije pčele izumiru, što usled starosti a i zbog bolesti, a prinove nema, jer leglo ugine od gladi i hladnoće. U ovom periodu srećemo se sa velikim brojem uginulih pčela. Ako su društva jača, ona prežive do leta. U junu u većini slučajeva bolest sama po sebi prestaje. Ali, ovakva društva ostaju cele godine slaba i daju male prinose.

Nozemoza može biti praćena prolivom ili zatvorom pčela. U početku zaražene pčele nastavljaju da rade i ne razlikuju se od nezaraženih, ali, uskoro se kod zaraženih pčela zapaža opšta slabost izražena u gubljenju moći letenja. Jako zaražene pčele vuku se po zemlji ispred košnice, ne mogu da uzlete i obično se nagomilavaju u vidu klupčeta na travi, gde umiru oduzete u grču.

Kada postoji proliv kod pčela – podnjača košnice, njeni zidovi, okviri, saće poprskani su sitnim žućkasto-mrkim mrljama od izmeta. Katkad nozemoza nije praćena prolivom, već postoji zatvor kod bolesnih pčela. U tom slučaju kod njih se zapaža naduven i tvrd abdomen.

Nozemoza može biti praćena prolivom ili zatvorom pčela. U početku zaražene pčele nastavljaju da rade i ne razlikuju se od nezaraženih, ali, uskoro se kod zaraženih pčela zapaža opšta slabost izražena u gubljenju moći letenja. Jako zaražene pčele vuku se po zemlji ispred košnice, ne mogu da uzlete i obično se nagomilavaju u vidu klupčeta na travi, gde umiru oduzete u grču.

Kada postoji proliv kod pčela – podnjača košnice, njeni zidovi, okviri, saće poprskani su sitnim žućkasto-mrkim mrljama od izmeta. Katkad nozemoza nije praćena prolivom, već postoji zatvor kod bolesnih pčela. U tom slučaju kod njih se zapaža naduven i tvrd abdomen.

Uzročnik nozemoze iz creva i crevnog sadržaja bolesnih pčela dospeva u spoljnu sredinu, tj. na sve delove košnice, na saće pa i u med. Isto tako, on se nalazi i izvan košnice na onim površinama na kojima su boravile bolesne pčele, a naročito ima mnogo uzročnika u leševima uginulih pčela. Pretpostavlja se, da se uzročnik nozemoze može naći i kod drugih vrsta domaćina, na primer u organizmu bumbara, osica, nekih dvokrilaca, pa i nekih leptira.

Kako sprečiti širenje uzročnika nozemoze?

Na razvoj uzročnika i same bolesti povoljno utiče sve ono što nepovoljno deluje na normalan i pravilan razvoj pčelinjeg društva, kao na primer, kiša i hladna godišnja doba, nagle promene temperature, povećana vlažnost, loša hrana, prezimljavanje na medljici i drugo.

S obzirom na velike mogućnosti zaražavanja pčela uzročnikom nozemoze i širenje ove bolesti treba voditi računa o sledećem:

- da se ne kupuju rojevi i matice iz zaraženih pčelinjaka,
- da se ne uzimaju košnice u kojima su bila nozemozna društva,
- da se ne koristi saće i okviri koji potiču iz košnica u kojima je bilo bolesno društvo i
- da se ne upotrebljava pribor sa kojim je rađeno na pčelinjaku gde je ova bolest vladala.

Takođe treba na vreme preduzimati sve ono što unapređuje pčelinje društvo.

Ne treba izgubiti iz vida potrebe: utopljavanja legla, sprečavanje prevelike vlage, obezbeđenje dovoljne količine lako svarljive hrane i mir. Da se pčele ne bi uznemiravale za vreme razvoja legla treba na vreme učiniti napred pomenuto, kako se ne bi remetila harmonija u radu pčela i mikroklima u košnici. Kada se bolest pojavi u društvu, pored spomenutih mera,bez sumnje valja preduzeti i lečenje, tj. vršiti prihranjivanje lekovitim sirupom.

Lečenje društava obolelih od nozemoze vrši se u proleće ili na kraju leta.

Izvor: poljosfera.rs

NOZEMOZA: Kako da sprečimo širenje ove bolesti kod pčela