Od 2018. godine, na inicijativu Slovenije se 20. maja obeležava svetski dan pčela. Ovaj dan trebalo bi da nas podseti koliko je važno da čuvamo i negujemo pčele koje su proizvođači hrane koju jedemo i koje imaju ulogu očuvanja životne sredine.

Koliko je važno da čuvamo naše pčele i da se trudimo da ih ima što više, govori činjenica da pčele oprašuju oko tri četvrtine svih biljaka i da od njih zavisi trećina ukupno proizvedene hrane na planeti. Osim toga, pčele nam obezbeđuju brojne zdrave proizvode. Na prvom mestu je to med koji je hranljiv i pun vitamina. On utiče na brojne metamoličke procese u našem organizmu, regeneriše ga, poboljšava imuni sistem i omogućava normalnu moždanu funkciju čoveka. Odličan je izvor energije i pomaže u sprečavanju i lečenju brojnih oboljenja.

Osim meda, drugi važni i korisni proizvodi koje dobijamo od naših vrednih pčela su svakako matični mleč, cvetni prah, propolis, pčelinji vosak, pčelinji otrov.

Značaj pčela za poljoprivredu

Pčele imaju izuzetno važnu ulogu kada je u pitanju uspešna poljoprivredna proizvodnja jer efikasno oprašivanje omogućava dobijanje dovoljnih količina kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda koji su otporniji na štetočine. Na ovaj način pčele štite i naš ekosistem. Vrlo je važno napomenuti da poljoprivredni proizvođači ne bi smeli da koriste nikakve hemikalije za prskanje u vreme cvetenja kultura kako ne bi došlo do pomora ovih malih bića koja su neophodna da bismo se prehranili.

Problem smanjenja broja pčela i njihov nestanak na području BiH

Istraživanja pokazuju da pčelama preti izumiranje, a kao razlog navodi se nekoliko povezanih uzroka, odnosno sve manja sadnja kultura koje proizvode humus, te eliminacija velikog broja cvetajućih biljaka. Pored svega toga, svake godine se javljaju problemi izumiranja pčela zbog neodgovornosti pojedinaca i korišćenja hemijskih zaštitnih sredstava za vreme cvetanja poljoprivrednih kultura.

Pčelari na prostoru BiH se susreću sa tzv. misterioznim nestankom pčela koji se dovodi u vezu sa sindromom ’kolapsirajuće kolonije’ koja je prisutna u Evropi od 2006. godine. Iz komšijske zemlje navode da je sve češća pojava da u mnogim košnicama nema pčela, napominjući da nisu sigurni da li je to od varoe usled koje nije bilo tretiranja, pa su zbog toga pčele napustile košnicu, ili su u pitanju neki drugi razlozi. Kao još jedan od razloga nestanka ili uginuća navode neodgovornu upotrebu pesticida.

Problem stvaraju i vremenski uslovi

Klimatske promene sve su izraženije pa tako često imamo situaciju da pojedine biljne vrste kasne sa cvetanjem ili izmrzavaju i pčele ne mogu da obave svoj posao. Usled toga su manje količine raspoloživog meda po sezoni, a zbog veće tražnje, cena ovog proizvoda raste. Primera radi, ove godine je bilo značajnih izmrzavanja bagrema na većem delu teritorije naše zemlje. Na nekim mestima, bagrem je izmrzao četiri puta, a postoje informacije da je na teritoriji oko Subotice potpuno izmrzao.

Svetski dan pčela koji se obeležava 20. maja morao bi da bude još jedan podsetnik i alarm da shvatimo i osvestimo koliko je važno da čuvamo pčele i trudimo se da ih bude u što većem broju kako bismo, na kraju krajeva, i sami opstali.

Agroinfo.rs

ČUVAJMO IH DA BISMO I MI PREŽIVELI: Danas se obeležava Svetski dan pčela