Zbog zabrane kretanja, veliki deo pčelara u Srbiji ne može da obiđe svoje pčelinjake u ključnom mesecu za pčelarstvo. Kako za pčelare, tako I za voćare posledice bi mogle da budu nesagledive.

Mnogi pčelari ovog proleća ne mogu da odu do svog pčelinjaka,jer prelaze 65 godina starosti I zabranjeno im je kretanje zbog epidemije korona virusa. U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da stariji od 65 čine jednu trećinu njihovog članstva. Neki od njih već su ostali bez svojih košnica. Bilo je dosta krađa košnica,kako je I sam  potpredsednik SPOS-a Radivoj Stojanović rekao da su lopovi takozvani pčelari koji se bave lopovlukom.

Nesagledive štete u najavi

 Kao I za one kojima pčelinjaci nisu ukradeni, lista problema je poduža. Naime, pčelarima je ovo najznačajniji deo godine kada imaju najviše posla. Od toga koliko su dobro pripremili košnice u martu i aprilu, zavisi im cela sezona.

Treba pregledati svaku košnicu,neke stradaju zato što su bile bolesne, nisu izdržale temperature ili neki drugi problem se javio,neke zato što nisu mogle da dohvate med.

Pčelar celokupno stanje može da vidi na proleće kad krene cvetanje,pa pčele počnu da izleću. Košnice iz kojih pčele ne izleću su u problem I treba ih zatvoriti. Inače će iz drugih košnica doći pčele doći i odatle dovlačiti hranu. Ako je taj med zaražen, one će tako s medom preneti i bolesti i zaraze u tu drugu košnicu. A onda epidemijski to može da se prenese i na druge pčelinjake.

Profesor pčelarstva Mića Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da pčelari sada moraju da spreče  i rojenje pčela. Jaka društva koja su bez kontrole pčelara mogu da se izroje, pa napuste košnicu, i tako da košnice ostanu prazne”, objašnjava profesor Mladenović.

Mart je mesec i kada pčelama ponestaje hrane koja im je neophodna kako bi proizvele mlado leglo i negovale letnje pčele koje će biti spremne za pašu. “U voćnoj paši, kad cveta jabuka, trešnja, tad pčele donose dosta nektara i polena i onda matica kad oseti da ima veliki unos hrane spolja, ona krene da polaže veliki broj jaja. Te pčele se za 21 dan izlegnu i budu spremne za bagremovu pašu, koji je u Srbiji najvažnija. Ako propuste da ih prihrane i pripreme za tu najvažniju pašu, propustiće i sezonu.

Voćari

Štetu će osetiti i voćari,ako pčelari ne budu na terenu. Ako pčela dobro opraši neku voćku, prinos može da se uveća od 30 do čak 80 odsto. “Tako da će se izostanak oprašivanja sigurno odraziti, ne samo na količinu, nego i na kvalitet plodova, jer je utvrđeno da pčela povećava količinu ulja kod suncokreta za trećinu, na primer. Kod voća će se smanjiti količine organskih materija, posebno šećera”, objašnjava profesor Mladenović.

Koliko su voćari uplašeni govori I činjenica da su spremni pčelarima za oprašivanje da plate po 15-16 evra po košnici.

U Srbiji se godišnje proizvede od 6.000 do 10.000 tona meda, izveze oko 2.000 tona i ostvari devizni priliv od oko 15 miliona evra. Koliki će gubitak biti kad se posle korone crta podvuče, pčelari još uvek ne mogu da izračunaju, jer ne znaju čak ni u kakvom su im stanju košnice.

Ni u SPOS-u ne razumeju zašto ministarstvo nije prihvatilo čak ni predlog da se starijim pčelarima dopusti da iskoriste makar policijski čas. “Mi sve razumemo i polazimo uvek od toga da je najvažnije zdravlje ljudi. Pa i naš predsednik je zaražen, mi od toga krećemo i ne idemo na to da sve mora da nam se omogući, ali eto barem da uspemo da obiđemo pčelinjake”, apeluje Radivoj Stojanović ponovo.

Izvor: agronews.rs

Posledice po pčelare i voćare