Nega rasada podrazumeva niz mera kao što su: redovno zalivanje, provetravanje, prosvetljivanje, prehrana, zaštita od štetočina i bolesti, kao i kaljenje

Posao oko rasada nije nimalo jednostavan i ne treba ga olako shvatati. O toj problematici u ovom radu govori dipl.ing Nada Lazović-Đoković, stručni savetnik PSSS-a u Vranju, čiji su mišljenje i stavovi citirani u daljem delu teksta.

Važna je nega rasada, a tu osim redovnog zalivanja, provetravanja i prosvetljenosti, spada i prehrana, zaštita od štetočina i bolesti, kao i kaljenje. 

Za proizvodnju rasada neophodno je dovoljno svetlosti. Kada se rasad gaji zimi, bez dovoljno svetlosti, postaje izdužen i usporeno raste. Zato se doba za proizvodnju podešava prema stepenu ostvetljenosti ili se vrši dopunsko osvetljavanje. Preporučuje da se period setve bira tako da sadnja bude u doba godine kada ima dovoljno svetlosti. Kada se rasad gaji zimi, bez dovoljno svetlosti postaje izdužen i usporeno raste.

Važno je da provetravanje prostorija koje se koriste za proizvodnju rasada bude svakodnevno, posebno pri dodavanju većih količina stajnjaka kada dolazi do stvaranja štetnih gasova i vodene pare.Visoka vlažnost i temperatura, kao i smanjena osvetljenost utiču na formiranje nežnih i izduženih biljaka koje su podložne bolestima. Kada su hladni i vetroviti dani provetrava se kratkotrajno. U najtoplijem delu dana u periodu od oko 1h. Tokom toplih prolećnih dana provetrava se duže. Neposredno posle nicanja rasada temperatura u prostoriji  se snižava za 8 – 10°C, u odnosu na optimalnu temperaturu koja se održava u prostoriji od kada se pojave prvi listovi na biljci. 

Prehranjivanje rasada se ostvaruje različitim vrstama tečnih đubriva namenjenih folijarnoj prihrani. Ovim đubrivima rasad se prihranjuje 2-4 puta u toku vegetacije. Prvo đubrenje je kada rasad ima formirana 2 stalna lista. Rasad se može prihranjivati i ratvorom kompleksnih NPK đubriva u količini 2–10 g/10l vode, uz ispiranje biljaka čistom vodom. U fazi rasada 4-6 listova i u periodu kaljenja, rasad se prihranjuje i 0,5 % rastvorom K2SO4. Na ovaj način postiže se veća čvrstina stabla, bolji razvoj korena i povećana opšta otpomost biljaka; posebno otpornost prema niskim temperaturama.

Voda za zalivanje treba da bude hemijski i biološki čista i temperature 18-20 °C. Važno je redovno zalivanje. Ređe ali sa većom količinom vode, da prokvasi ceo sloj u kojem se koren razvija. Potrebna količina vode za zalivanje zavisi od temperature vazduha i zemljišta, godišnjeg doba, količinesunčevog osvetljenja, debljine hranljivog supstrata, kao i veličine i gustine biljaka. Obično se zaliva sa 5-10 l vode po kvadratnom metru. Pri nedostatku vode listovi biljke postaju tamnozeleni, a pri višku dodate vode svetlozelene boje. Neposredno pre iznošenja rasada treba smanjiti zalivanje i biljke postepeno privikavati na nove uslove koji je očekuju u  stakleniku ili otvorenom polju.
Zaštita rasada od štetočina i bolesti je obavezna mera, pri čemu se najčešće javlja gljivično oboljenje poleganja rasada.Ovo oboljenje se javlja na prizemnom delu stabla usled čega biljke prvo poležu a zatim se suše. Protiv ove bolesti preporučuje se redovno provetravanje i preventivno tretiranje biljaka fungicidima. Od štetočina se javljaju rovci, krtice i miševi i protiv njih se koriste odgovarajući mamci.

Pri gustoj setvi, zbog velikog broja biljaka na maloj površini, nemoguć je njihov normalan rast. Zato je neophodno biljkama dati odgovarajući životni prostor. To se postiže pikiranjem biljaka u pripremljene leje, hranljive kocke, razne vrste saksija, plastične vrećice ili kontejnere. Rasad se pre pikiranja zalije i pažljivo vadi da se korenov sistem manje ošteti. Posle pikiranja, biljke 3-4 dana treba držati u senci da bi se sprečilo suvišno isparavanje. Nephodno je i održavanje visoke relativne vlažnosti vazduha od 85-90 %, kao i temperature vazduha, koja u ovom periodu treba da bude 5-6 °C niža od optimalne. Pikiranjem se rasadu povećava vegetacioni prostor, što poboljšava stepen osvetljenost i sprečava izduživanje biljaka.

Pre rasađivanja, rasad se postepeno privikava na nove uslove - kaljenje rasada. Kaljenje se sastoji u postepenom a zatim sve intenzivnijem provetravanju i snižavanju temperature vazduha i u zemljištu.Počinje oko 14 dana pre rasađivanja. U toku kaljenja rasad treba tretirati i 0,5 % rastvorom K2SO4. Ovaj rastvor povećava otpornost rasada prema nepovoljnim uslovima, posebno na dejstvo niskih temperatura. Kada je rasad dovoljno razvijen, u odgovarajućoj fazi rasta i razvića, uz to i dobro iskaljen, pristupa se presađivanju rasada na stalno mesto - na otvoreno polje ili u plastenik. Sadnju na otvorenom polju najboje je obavljati po oblačnom vremenu, u večernjim ili jutanjim časovima. Za vreme velikih žega sadnju treba izbegavati”, ističe sagovornica.

Najzad, zemljište za sadnju treba dobro pripremiti, desetak, petnaestak dana pre sadnje, da bi se zemlja do sadnje slegla. Ako je zemljište jako suvo pre sadnje ga ne treba zalivati. Sadnja na malim površinama je ručna, a na velikim mašinska. Za ručnu sadnju koristi se sadiljka kojom se u zemljištu izbuše rupe.

Izvor: boljazemlja.com

Dobijanje kvalitetnog rasada