Endivija (lat. Cichorium endivia) je ustvari vrsta zelene salate poreklom iz Indije koja se dosta retko konzumira u našim krajevima

Ima slična svojstva kao i cikorija, a danas su najrasprostranjenije dve vrste endevije: ona tamnija sa nazubljenim listovima i bataviljska sa širokim, ravnim lišćem. Endivija je dvogodišnja kultura iako se proizvodi i troši kao jednogodišnje povrće. Gaji se zbog listova, koji formiraju rozetu. Listovi endivije mogu biti glatki, slabo ili jako naborani, talasasti, okrugli, jako nazubljeni u različitim bojama. Razlikuju se tri osnovne forme: forma dugih talasastih listova eskariol, endivija kovrdžavih listova sitno narezanih i endivija s krupnom rozetom s velikim brojem listova (Frizee tip). Gajenje endivije je najviše zastupljeno u južnoj Evropi.

Upravo je zeleno lišće ovog povrća najzdravije za ishranu, ali se treba koristiti samo kad je mlado, jer vremenom gubi gotovo sve zdrave sastojke od kojih najviše ima vitamina C i beta karotena. Upravo zbog beta karotena, endivija je snažan antioksidant, a pored toga, bogata je i hranljivim vlaknima pa je dobra za probavu, varenje i izbacivanje toksina iz organizma. Endivija neutrališe oksidaciju holesterola, a samim tim blagotvorno deluje i na kardiovaskularni sistem. Beta karoten sprečava nedostatak vitamina A u našem organizmu, ali i predstavlja snažan antioksidant, pa zbog toga pospešuje delovanje kompletnog imunog sistema. Takođe, naučno je dokazano da ona pozitivno utiče i na zdravlje ženskog reproduktivnog sistema. 

Ono što je bitno napomenuti jeste to da je endiviju korisno staviti na meni onima koji pate od dijabetesa, jer zbog visokog sadržaja insulina reguliše nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi.

Endiviju možete koristiti u raznim salatama i varivima, a ako vam smeta njen gorak ukus, ublažićete ga tako što ćete je kombinovati sa kuvanim krompirom ili jajetom, cveklom, limunovim sokom ili začinima kao što su mirođija ili peršun.

Endivija povrće mnogo više od samo zelenog lišća