Da li je povrće iz bašte kvalitetnije u odnosu na ono iz plastenika

Jedno od najčećih pitanja koje potrošači postavljaju u vezi prehrambenih proizvoda glasi: "Da li je povrće iz bašte, opšte uzevši, kvalitetnije u odnosu na ono iz plastenika"?  Oni veruju da povrtarske kulture gajene u plastenicima imaju izmenjen , ukus, miris, boju, pa čak i veličinu. Najzad, smatra se i da takva vrsta proizvodnje nije zdrava.

Kako bismo saznali da li su ovi stereotipi tačni, pitali smo Gorana Veljkovića, stručnjaka za zaštitu bilja. Njegovo mišljenje o pomenutoj problematici glasi: "Ukus, miris, boja i veličina povrća u okviru iste vrste zavise, pre svega, od uticaja sorte i hibrida. Unutar istog hibrida, nema nikakve razlike u pogledu organoleptičkih svojstava, bez obzira da li je biljka gajena u bašti ili u plasteniku. Variranja u pogledu kvalteta u današnje vreme nastaju pod uticajem selekcionisanja, kao i dužeg transporta. Danas se selekcionišu biljke koje imaju čvršće i krupnije plodove. Ovakvi hibridi su otporniji na duži transport i stajanje, pa su i negativne organoleptičke promene manje izražene. Domaćih selekcionara u sadašnjim uslovima gotovo i da nema. Seme se mahom uvozi, a strana semena su selekcionisana da daju plodove, koji su atraktivni za kupce. Naravno ima i domaćih sorti, ali se teško nabavljaju. Budući da imam veliko iskustvo sa domaćim proizvođačima, mogu da kažem da se ne treba plašiti plasteničke proizvodnje povrća. Oko 80% naših proizvođača vodi računa o uslovima  proizvodnje".

Teorija ima puno, ali veći problem nastaje kod prerađivača hrane, nego kod samih proizvođača..

Najzad, treba naglasiti da i pored mnogobrojnih teorija o umanjenoj vrednosti povrća iz plastenika, plastenička proizvodnja u odnosu na proizvodnju na otvorenom, ima mnogo prednosti.

 

Izvor:boljazemlja.com

Gajenje povrća u plastenicima

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Ovakve situacije nisu retkost a imaju jednostavno rešenje

Opština Nova Crnja za potrebe subvencionisanja poljoprivrede je obezbedila 3 miliona dinara, dok će najviše sredstava (1,6 miliona dinara) biti izdvojeno za ratarstvo, dok je za voćarstvo i vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo izdvojeno million dinara. Za unapređenje pčelarstva predviđeno je 400 hiljada dinara.

Postoje biljne vrste koje treba saditi uz paradajz, koje pored njega dobro uspevaju i koje samom paradajzu pomažu da bude jači i ima bolje i ukusnije plodove. Takođe, postoje i one kulture koje nikako ne treba gajiti uz paradajz.

Poljoprivrednicima iz Vojvodine uručeno je 134 ugovora o bespovratnim sredstvima za sufinansiranje nabavke konstrukcija i opreme za biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru.

Uskoro se očekuje početak setve krompira namenjenog za jesenju proizvodnju usled čega je potrebno sprovesti preventivne mere kako bi proizvodnja bila uspešna.

Najveće količine zelene salate iz Južnog Pomoravlja izvezu se u Poljsku i Rumuniju, a razlog tome je što je nema u dovoljnim količinama u zemljama u okruženju.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета