Богатство витамина и минерала кељ пупчар, прави избор за гајење у Вашој башти. Избор сорти врши се према жељеном времену бербе. У касну јесен и зими кељ пупчар стиже на тржиште

Постоје сорте које дају боље резултате када се плодови беру у јесен, а друге у зиму.

Зато је веома омиљена и корисна намирница. Он се убраја не само у најбоље врсте поврћа, већ је неопходан у исхрани, јер се лако гаји и одликује се богатим садржајем драгоцених материја и то око 5% веома вредних биљних беланчевина, мало натријума, али много калијума, много гвожђа, витамина Б1 и много витамина Ц (102 мг).

Као и обичан кељ и кељ пупчар може добро да поднесе деловање мраза. Ткиво ћелија постаје мекше, а повећавањем садржаја шећера јак мирис готово се изгуби. Јачи мраз смањује садржај витамина Ц. Деловање мраза коме су се раније излагали плодови кеља пупчара пре бербе с циљем да се скроб претвори у шећер, данас се на нове сорте више не примењује.
Листови у време касног брања, отприлике у јануару или фебруару служе да заштите главице од мраза. После бербе главице треба брзо употребљавати, такође се НЕ препоручује брање листова за исхрану домаћих животиња. Кељ пупчар се састоји од стабла на коме се налазе густи гроздови главица разних величина. Постоје разне сорте кеља пупчара чак и једна са црвеним главицама која се не среће често код нас.

Приликом куповине бирати чврсте, зелене главице, а избегавати оне од којих се шири јак мирис. Приликом припреме јела од кеља пупчара готово да нема отпадака, јер ако је потребно треба отклонити само спољашње листиће. Плодови ове биљке могу се добро чувати у замрзивачу.

Кељ пупчар
Кељ пупчар користи се за свежу потрошњу и за индустријску прераду (замрзавање). За исхрану се користе главице, заправо пупољци формирани у пазуху листова. Углавном су пречника два до четири центиметра и масе три до десет грама. На једној биљци може их бити и до стотину. Употребљава се и лишће, које је добра замена за раштан, док су остаци стабла и листова одлична сточна храна. Главице се најбоље образују у јесен, када су дани ведри, а ноћи прохладне, с благим мразевима. Сматра се да су укусније после првог мраза. Ако је време топло, слабо се завијају и остају меке. Убирају се постепено, од основе према врху, јер тако и доспевају. Берба започиње у октобру и траје до јануара, а понекад и до пролећа (ако је зима блага). Због врло добре отпорности на смрзавање време бербе кеља пупчара продужава се дубоко у касну јесен. Гајење кеља врло је сличано производњи купуса.

Више пажње треба посветити заштити кеља пупчара од штетних инсеката. Касније генерације купусне муве могу проузроковати значајне штете на главичицама, а озбиљне штете у погледу квалитета причињавају и пужеви. За производњу раних сората и хибрида препоручује се ломљење врхова биљака, ради добијања што већег броја дозрелих главичица. Најбоље време за закидање врхова је када су главичице просечне величине око 1 цм. У случају да кељ пупчар желимо ускладиштити са биљкама, одстранимо вегетацијске врхове и све листове, а убрану стабљику са главичицама ускладиштимо на температури око -1°Ц.

Марковић Јелена дипл.инг ратарства и Славица Коџопељић дипл инг ратарства-/agroinfonet.com

Кељ пупчар током касне јесени и зиме