Биљка Шајот, позната под називом мексички краставац (Sechium edule-famillia cucubbitaceae), из породице тикава због својег изгледа и боје личи на краставац и врло је ријетка биљка код нас.

Пориеклом је из Америке. Постоје двије врсте шајота: бодљикава и глатка. Код нас се углавном узгаја бодљикава која нам представља проблем када је желимо убрати и употријебити у прехрани.

Стабло је пузаво и може се користити као живи зид или живи кров - што јој боље одговара, а може досећи дужину до 20 м. Као код свих тикава мушки и женски цвјетови се налазе на истој биљци. Они су ситни, бијеле до жућкасте боје. Облик плода може бити крушколик, јајаст или лоптаст, а боја свијетло до тамнозелена или бијела. У сваком се плоду налази једно велико сјеме по чему се разликује од осталих тикви. Сјеме је срасло с месом плода па се код садње у земљу закопава цијели плод. Коријен је налик на поџемни дио крумпира јер развија гомоље. Углавном успијева на топлим и сунчаним подручјима гђе расте и носи плодове тијеком цијеле године као вишегодишња биљка, а код нас због хладних зима успијева као једногодишња, осим ако се коријен смрзне због чега се мора поново садити.

Шајот има способност вивипарије - сјеме клија и ниче у самом плоду. У циљу размножавања плодови се беру прије клијања сјемена у њима и чува се преко зиме на сухом мјесту од 5-10˚Ц да се спријечи клијање. Сваки се умота у новински папир због прекомјерног губитка влаге и сложи у гајбу.

Сади се у рано прољеће, тло треба бити плодно и редовито, али не преобилно залијевати. Размак између биљака 2-5 м ради његовог бујног раста, а висина мреже постављена на 2 м висине. Није захтјевна за узгој, а значајних обољења и штеточина осим лисних уши, које се уклоне уобичајеним заштитним средствима, нема. Млади изданци припремају се исто као и шпароге. Листови се могу припремати као шпинат или као чај који је ђелотворан за смиривање крвног тлака и лијечење мокраћних путова.

agroklub.rs

Mексички краставац