Tomatilo ili meksički paradajz, pa čak poznat i kao peruanska jagoda, biljka je koja se uzgaja na sličan način kao paradajz.

Tomatilo (Physalis philadelphica) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice pomoćnica. On je poreklom iz Meksika, pa se kod nas često naziva meksički paradajz ili peruanska jagoda. Jedan je od osnovnih povrtarskih biljaka i namirnica u latino - američkoj kuhinji. Kod nas je ovo povrće još uvek manje poznato iako uspeva i u ovim krajevima.

Traži topao, sunčan do polusenovit položaj koji je zaštićen od vetra. Zemljište treba da je plodno, duboko i rastresito, vlažno i dobro propusno. Seje se u zatvorenom u februaru ili martu u teglice, a nakon što dostigne visinu od četiri do pet centimetra, presađuje se u zasebne posudice, prečnika većeg od osam centimetra. Nakon toga ih smestite na mesto s dovoljno svetla i nižom temperaturom s dnevno – noćnim kolebanjima jer će previsoka ili ujednačena temperatura u ovoj fazi podstaknuti izduženi rast i odbacivanje donjih listova

Preporučuje se biljke iz rasada saditi na razmak od 80 do 100 cm jer će na taj način imati bujan rast, a za razliku od paradajza njemu nije potrebna potpora. Kada mu narastu bočne grane s puno plodova, može se dogoditi da će polegati na tlo, pa se tada mogu privezati za potporu, no to nije nužno, jednostavno ih pustite da polegnu. Tomatilo nije samooplodan pa je za oprašivanje i zametanje plodova potrebno barem dve biljke.

Biljku treba redovno zalivati. Tlo treba biti stalno vlažno, ali nikako previše jer tada dolazi do truleži cveta i pucanja plodova. Preporučuje se svakih 10 do 15 dana prihraniti ovu biljku tečnim đubrivom. 

Ima žute cvetove okrenute prema dole, a nakon cvetanja pojavljuju se lampioni koji su na početku prazni i izgledaju "naduvano". To je zapravo ovojnica koja štiti budući plod od spoljnog uticaja. Plod u njima brzo naraste i kada je već na polovini svoga rasta, lampioni postanu suviše mali i puknu, ali ostaju kao zaštita na plodovima.

Zrelost ploda uočavamo po zreloj spoljnoj ovojnici koja postane suva i smeđa, a plodovi se beru kada se lako odvajaju od stabljike i to najčešće u avgustu pa sve do kasne jeseni. Jedna biljka može dati i preko 100 plodova.

Oni se ne mogu dugo čuvati, a preporuka je da se umotaju u novinski papir i da se čuvaju na hladnom mestu do dve nedelje. Takođe, mogu se i zamrznuti, ali se pre toga potrebno ih je oguliti i prokuvati u vreloj vodi.

Treba imati na umu da su svi delovi biljke otrovni osim ploda pa je neophodno pažljivo skinuti ovojnicu s ploda i ne konzumirati ostale delove biljke.

Izvor:agroklub.rs

MEKSIČKI PARADAJZ TOMATILO: Malo poznato povrće kod nas