Veoma je cenjen jer obiluje nutrijentima i ima visoku hranjivu vrednost. Dobra je zamena za meso u vreme posta jer 100g mung pasulja sadrži 25g proteina.

Mungo pasulj  (Phaseolus aureus) je mahunarka koja potiče iz Indije, a uzgaja se širom Azije. Mung pasulj odličan je za dektoksikaciju organizma i mršavljenje, a preporučuje se i onima kojima teško vare mahunarke jer uglavnom ne izaziva probavne smetnje i nadimanje. Takođe je dobar za dijabetičare jer ima nizak glikemijski indeks. Kod nas se uglavnom može pronaći zeleni mung pasulj, ali takođe postoji i žuti očišćeni, odnosno neoljušteni mung pasulj koji se brže skuva jer nema zelenu opnu. 

Jednogodišnja je grmolika biljka kratke vegetacije od 70-140 dana. Može da naraste do 80 cm visine. Koren je razgranat i dopire do 1 m dubine, a redovno ima kvržice simbiotskih bakterija. Mahune su u tehnološkoj zrelosti zelene boje, a u fiziološkoj su crne i dlakave. Osetljiv je na niske temperature, visoku vlagu vazduha i stagnirajuću vodu, a otporan je na visoke temperature i sušu. Uzgaja se na isti način kao niski pasulj zrnaš, a kod nas se može naći još na ostrvima, gde se koristi kuvano zrelo zrno u kombinaciji sa pirinčem. Skrob iz zrna pasulja se koristi za izradu posebne prozirne testenine u tradicionalnoj kineskoj kuhinji. Zrno se melje u fino brašno od kojeg se prave hleb, deserti i glavna jela. 

Ova sitna mahunarka se često koristi i za uzgajanje klica koje su izvrsne u salatama ili kao dodatak jelima. Mungo pasulj se gaji i zbog proizvodnje ponika. Pred setvu se seme drži u vodi da nabubri, od 1 do 2 dana, a zatim se rasprostre na vlažan papir ili tkaninu, koja se vlaži dva do tri puta dnevno. Klijanje se odvija na oko 20°C i za 7 do 8 dana ponik dostiže dužinu od oko 5cm. 

Obiluje vitaminima A, B i C. Belančevine su u zrnu zastupljene sa oko 24% koje su lako svarljive što ga čini pogodnim u ishrani dece i starijih osoba.

Izvor:bio-una.com

Mungo pasulj u narodu poznat kao zelena soja