POLU KROMPIR, POLU PARADAJZ: Hibridne vrste bi mogle da spasu čovečanstvo

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Iako zvuči kao nešto iz naučnofantastičnog filma, biljka koja je pola krompir, a pola paradajz, mogla bi pomoći da se održi potražnja za hranom.

Nova vrsta povrća, polu krompir, pola paradajz, prvi put je uzgojena u Nemačkoj i mogla bi poboljšati efikasnost proizvodnje hrane bez uticaja na kvalitet useva. Iako mogu izgledati veoma različito, krompir i paradajz pripadaju istom rodu (taksonomski red iznad vrsta) pa se mogu uzgajati kao jedna biljka. Iznad zemlje se proizvodi paradajz, a ispod zemlje krompir. Iako je ovaj proces drevna hortikulturna praksa, spajanje ovakvog povrća sa mekim stabljikama novija je praksa. Ove hibridne biljke mogle bi pomoći da usevi postanu efikasniji, maksimizirajući prinos koji se može proizvesti u urbanim sredinama. Veća količina hrane može se uzgajati u malim prostorima poput balkona ili krovova, što predstavlja još jednu prednost.

Prednot za zemlje sa mnogo stanovnika

Ovaj proces bi mogao imati značajne koristi za sigurnost hrane u zemljama poput Kenije u kojima broj stanovnika brzo raste. Više ljudi znači više hrane, ali upotrebljivo poljoprivredno zemljište se smanjuje. Maksimalna efikasnost pomaže u borbi protiv ovog problema, kao i problema nestašice vode i bolesti.

Kako uzgajati više useva na biljci?

Ovo hibridno povrće nastaje kalemljenjem. Ovde se podrazumeva obično kombinacija dve biljke, jedne koja služi kao „koren“ i pričvršćenog „izdanaka“. Međutim, postoje primeri kombinovanja više plodova kako bi se stvorila specifična vrsta. Kalemljenje jedne biljke na drugu omogućava uzgajivaču da iskoristi kvalitete podloge kao što su otpornost na bolesti i sušu ili, u slučaju ovog novog povrća, da proizvede potpuno drugačiji usev. Kombinuju se najbolje osobine oba useva i tako dobija kultura koja je prilagođena postojećim uslovima i dobro rađa.

S obzirom da faktori životne sredine sve više utiču na poljoprivrednike širom sveta, sposobnost uzgoja biljaka koje mogu odoleti ovim promenama, uz dalju proizvodnju dovoljnih količina hrane, za sve nas je od vitalne važnosti. Istraživanja su pokazala da bi usevi sa podlogama otpornim na sušu mogli da nam pomognu da ublažimo posledice nedostatka vode u sušnim područjima. Postoje i druge mogućnosti da se biljke učine otpornijim na bolesti - pa se tako koristi manje pesticida ili čak privlači raznovrsnija grupa oprašivača, a sve u cilju dobijanja većih prinosa. Stvaranje hibrida je još jedan način da se u budućnosti borimo da, usled povećanja broja stanovnika, proizvedemo dovoljne količine hrane za čovečanstvo.

Agroinfo.rs 

 

 

 

POLU KROMPIR, POLU PARADAJZ: Hibridne vrste bi mogle da spasu čovečanstvo

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Jutarnji mrazevi koji su proteklih dana pogodili neke delove Srbije, naneli su veliku štetu voćarima.

U Srbiji je tokom 2024. godine navodnjavano 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto više nego u prethodnoj godini.

Podsticaji se odnose na biljnu proizvodnju, gajenje kvalitetnih priplodnih mlečnih krava, tovnih krava i bikova, junadi, ovaca, ovnova, koza i jarčeva, roditeljskih ćurki i kokošaka, priplodnih matica šarana, pastrmke i drugo.

Blokada Ibarske magistrale u Mrčajevcima u kojoj učestvuju poljoprivrednici, članovi udruženja "Šajkača" i Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja je počela u podne

Poljoprivrednici su u 2024. godini zabeležili smanjene proizvodne rezultate. Teška ekonomska godina uslovljena je pre svega lošim meteorološkim uslovima koji nisu išli na ruku proizvođačima. Najtoplije leto uticalo je na rod gotovo svih ratarskih kultura, ali i na proizvodnju voća.

Sastanci između proizvođača jagodičastog voća i hladnjačara bi mogli doneti pomake, ali samo ako se u rešavanje problema uključe zadruge, koje bi služile kao most između dve strane, ali i kao ključni faktor u podsticanju malinara da sami investiraju u hladnjače – izjavio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета