Iako zvuči kao nešto iz naučnofantastičnog filma, biljka koja je pola krompir, a pola paradajz, mogla bi pomoći da se održi potražnja za hranom.

Nova vrsta povrća, polu krompir, pola paradajz, prvi put je uzgojena u Nemačkoj i mogla bi poboljšati efikasnost proizvodnje hrane bez uticaja na kvalitet useva. Iako mogu izgledati veoma različito, krompir i paradajz pripadaju istom rodu (taksonomski red iznad vrsta) pa se mogu uzgajati kao jedna biljka. Iznad zemlje se proizvodi paradajz, a ispod zemlje krompir. Iako je ovaj proces drevna hortikulturna praksa, spajanje ovakvog povrća sa mekim stabljikama novija je praksa. Ove hibridne biljke mogle bi pomoći da usevi postanu efikasniji, maksimizirajući prinos koji se može proizvesti u urbanim sredinama. Veća količina hrane može se uzgajati u malim prostorima poput balkona ili krovova, što predstavlja još jednu prednost.

Prednot za zemlje sa mnogo stanovnika

Ovaj proces bi mogao imati značajne koristi za sigurnost hrane u zemljama poput Kenije u kojima broj stanovnika brzo raste. Više ljudi znači više hrane, ali upotrebljivo poljoprivredno zemljište se smanjuje. Maksimalna efikasnost pomaže u borbi protiv ovog problema, kao i problema nestašice vode i bolesti.

Kako uzgajati više useva na biljci?

Ovo hibridno povrće nastaje kalemljenjem. Ovde se podrazumeva obično kombinacija dve biljke, jedne koja služi kao „koren“ i pričvršćenog „izdanaka“. Međutim, postoje primeri kombinovanja više plodova kako bi se stvorila specifična vrsta. Kalemljenje jedne biljke na drugu omogućava uzgajivaču da iskoristi kvalitete podloge kao što su otpornost na bolesti i sušu ili, u slučaju ovog novog povrća, da proizvede potpuno drugačiji usev. Kombinuju se najbolje osobine oba useva i tako dobija kultura koja je prilagođena postojećim uslovima i dobro rađa.

S obzirom da faktori životne sredine sve više utiču na poljoprivrednike širom sveta, sposobnost uzgoja biljaka koje mogu odoleti ovim promenama, uz dalju proizvodnju dovoljnih količina hrane, za sve nas je od vitalne važnosti. Istraživanja su pokazala da bi usevi sa podlogama otpornim na sušu mogli da nam pomognu da ublažimo posledice nedostatka vode u sušnim područjima. Postoje i druge mogućnosti da se biljke učine otpornijim na bolesti - pa se tako koristi manje pesticida ili čak privlači raznovrsnija grupa oprašivača, a sve u cilju dobijanja većih prinosa. Stvaranje hibrida je još jedan način da se u budućnosti borimo da, usled povećanja broja stanovnika, proizvedemo dovoljne količine hrane za čovečanstvo.

Agroinfo.rs 

POLU KROMPIR, POLU PARADAJZ: Hibridne vrste bi mogle da spasu čovečanstvo