Kasni ili postrni kupus dolazi na drugo mesto u plodoredu. Uspešno se gaji posle useva koji oslobađaju njivu do jula, a to su: grašak, rani krompir, luk, pšenica i ječam.

Vreme za setvu kasnog kupusa je od 20. maja do 20. juna. Za rasađivanje rasad dospeva u prvoj ili češće tokom druge polovine jula, a berba počinje krajem oktobra- početkom novembra. U obzir treba uzeti činjenicu da svaki dan setve posle 10 juna produžava vegetaciju u oktobru i novembru za 10 dana. Pošto se kupus gaji kao drugi usev, on u ovom periodu zahteva od 350-420mm vode. Optimalna temperatura za rast kupusa je od 15 do 18 stepeni C, a temperature iznad 25 stepeni sa dosta čestim zalivanjem doprinose formiranju rastresitih glavica.

Kupus se odlikuje brzim klijanjem i nicanjem. Klijanje kupusa je najbolje pri temperaturi 18-20 stepeni C i tada niče za 3-4 dana. Kasnije u fazi kotiledona potrebna temperatura je od 8-10 stepeni. Posle setve zemljište treba zaliti, ali paziti da se ne stvori pokorica jer tada seme niče sporo i neujednačeno. Da bi se dobio kvalitetan rasad treba ga redovno i umereno zalivati. Neophodno je održati umerenu ali dovoljnu vlažnost zemljišta. U prevlaženim uslovima rasad se izdužuje, pa se loše prima prilikom presađivanja. Tokom letnjih dana, kada dnevne temperature dostižu 25-30 stepeni, treba smanjiti norme zalivanja. U slučaju da temperature prelaze 30 stepeni, leje treba zaštititi zelenom mrežom ili na bilo koji način zaseniti, no zemljište se mora stalno vlažiti.

Da bi se rasad kupusa ojačao, možemo ga tokom proizvodnje i prihraniti. Prvo prihranjivanje se izvodi kada biljke dobiju prvi stalni list, a drugo oko 15 dana nakon prvog. Kvalitetan rasad treba da je čvrst, zdrav, sa najmanje četiri normalno razvijena lista i dobro razvijenim korenovim sistemom. Rasad kasnog kupusa dospeva za 35 do 40 dana.

Da bi se sprečila pojava korova i pokorice u toku vegetacije dok biljke ne zatvore redove, zemljište treba okopavati i kultivirati. Ove mere nege izvode se obično dva dana posle zalivanja. Međuredna obrada treba da bude u površinskom sloju, ne dublja, da se ne bi oštetio koren kupusa, koji više ide u širinu nego u dubinu.

Kupus se bere sukcesivno – jednom do dva puta, u punoj tehnološkoj zrelosti. Beru se samo tvrde glavice s dobro formiranom i zavijenom glavicom. Ako se produži vreme berbe dolazi do tehnološke prezrelosti, usled čega glavice pucaju.

Poslednja berba kasnih sorti kupusa mora da se organizuje pre nego što temperatura padne ispod -5°C. Na -4-5°C kupus može da bude samo privremeno, jer posle duže vremena dolazi do izmrzavanja glavica. Tržišnim glavicama smatraju se sve one normalno razvijene, mase 1,5, 3 i više kilograma.

Izvor:zdravasrbija.com

Proizvodnja rasada kasnog kupusa