Postrni usev je uzgoj biljaka koje imaju kratak rok rasta, a dobra su dopuna za ishranu stoke

Žetva strnih žita počinje obično krajem juna i završava sredinom jula, pa preostaje oko 100 dana u vegetacionoj sezoni do pojave ranih jesenjih mrazeva. Ograničavajući faktor postrne setve u našim uslovima su padavine koje su obično oskudne u letnjim mesecima. Zbog toga, ovakva proizvodnja nosi sa sobom odgovarajuće probleme, posebno u periodu klijanja i niacanja biljaka. To znači da je ovakva vrsta proizvodnje najsigurnija kada postoji mogućnost navodnjavanja postrnog useva od kojih su najinteresantniji kukuruz, soja, suncokret i sirak. 

Danas su na značajnom delu površina zastupljeni

- uljana repica
- ozimi stočni grašak
- grahorica kao i
- smeše strnih žita i krmnih leguminoza .
Rano ,,skidanje,, ovih useva omogućava izvođenje naknadne setve. Na ovaj način postižu se dve žetve godišnje, čime se obezbeđuje dovoljna količina kvalitetne stočne hrane.

Kvalitetna postrna setva zahteva iste preduslove koji važe i za naknadnu setvu, uz napomenu da je opravdano obaviti je do polovine jula. Kao postrni usevi, pored već gore pomenutih, mogu se gajiti i usevi za zelenišno đubrenje, ukoliko domaćinstvo ne raspolaže dovoljnim količinama organskog đubriva.

Sistem dve žetve godišnje pored već pomenutog, utiče i na intenziviranje plodoreda, očuvanje strukture i plodnosti oraničnih površina.

Izvor:agroinfonet.com

Postrni usev - dve žetve godišnje