Бели лук је омиљена повртна врста која се често узгаја у баштама. Веома често користи се код припреме природних препарата за заштиту биља или као добар сусед у башти који својим мирисом штити поврће од бројних штеточина. Међутим, сам бели лук изложен је нападу лукове муве, муве белог лука, нематода, луковог листоједа и других штеточина.

У свакој башти можемо да пронађемо гредицу белог лука. Ова популарна врста поврћа веома често се користи као заштита других биљних врста, за израду разних природних пестицида. Веома лако се узгаја, није захтевна врста попут паприке или парадајза. Међутим, бели лук нападају разне штеточине које причињавају штету, умањују принос, умањују квалитет или у неким случајевима потпуно могу да униште усев.

Најчешће штеточине белог лука
Бели лук има инсектицидна и фунгицидна својства и због тога се сади у близини разних врста поврћа, зачинског и лековитог биља, у воћњацима. И поред тога што његов мирис одбија већину штеточина постоје штеточине које бели лук користе у исхрани или су за њега везани животним циклусом.

Лукова мува, мува белог лука, луков мољац, лисне ваши, нематоде, лукова буба, луков листојед, најчешће су врсте које причињавају штете на усевима белог лука.

Лукова мува
Лукова мува (Хyлемиа антиqуа) је штоточина која напада бели лук, црвени лук, празилук и остале врсте из породице лукова. Штету причињава ларва док одрасле јединке не представљају опасност за лукове. Женка полаже јаја на површину листа током пролећа. Изузетно је прождрљива и развија се у унутрашњости листа и главице.
У појединим годинама долази до масовне појаве лукове муве и великих штета у засадима лука.

Мува белог лука
Мува белог лука (Хеломyза лурида) је штеточина која искључиво напада бели лук. Ова врста штеточине има једну генерацију годишње. Презимљавају одрасле јединке која постају активне током раног пролећа. Појављују се чим просечна температура ваздуха достигне вредност 2°Ц, у појединим годинама већ крајем фебруара. Женке су активне до априла. У том временском интервалу полажу јаја на биљке које имају добро развијена два до три листа. Најчешће бира најразвијеније биљке за одлагање јаја.

Штете причињавају ларве које се хране у унутрашњости биљке белог лука. Услед њихове исхране биљке почињу да заостају у порасту, суше се и пропадају. Додатни проблем је што се на оштећеним деловима ткива биљке белог лука развијају сапрофитске гљиве, проузроковачи труљења и других биљних болести.

Напад се препознаје по жућењу средишњег листа, стабљика постаје мекана, празна и лако се одвајају листови од главице и корена. Најчешће је у стабљици једна ларва.

За заштиту од ове штеточине могу да се користе природна средства и препарати као и за лукову муву. Ранијом садњом у јесењем року сетве и каснијом сетвом током пролећа смањују се последице напада ове штеточине.

Луков мољац
Луков мољац (Ацролепиа/Ацролепиопсис ассецтелла) изазива штете на белом луку и празилуку. Може у току године да има две до три генерације.

Штете причињава ларва која се храни листом на почетку развоја, а касније главицом лука. Напад штеточине се препознаје по уздужним светлим пругама на листу. Како се ларва спушта према главици, биљка вене и суши се.

Најчешће се сузбија на површинама на којима се производи семенски лук.

Лисне ваши
У појединим годинама бели лук нападају лисне ваши које својим сисањем успоравају раст и развој биљака. Нападају младе, сочне биљне делове.

Што су биљке млађе, изложеније су нападу лисних ваши. За заштиту могу да се користе разни природни препарати.

Луков листојед
Луков листојед (Галеруца танацети) је штеточина која се повремено јавља, али у тим годинама, причињава велике штете. Радије напада црвени лук, али се напад веома брзо шири и ларве у потпуности могу да униште гредице црвеног и белог лука, као и другог гајеног биља.

Нематоде
Од нематода на белом луку најчешће се јавља стабљична нематода из рода Дитyленхус. Услед њеног напада листови жуте, пропадају, а луковице постају мекане, празне. Наручито су опасне код семенског лука јер уништавају садни материјал. Веома често изазивају изостајање формирања главице и ченова у главици.

Ове штеточине микроскопске величине за исхрану користе све делове биљке белог лука: листове, главицу, стабљику. Нематоде могу годинама да се одржавају па због тога треба избегавати садњу на истом месту током низа година. Могу да се шире без видљивих знакова оштећења узгајаних биљака и у једној години популација нематода ескалира и смањи род белог лука или у потпуности уништи усев.

Најбоља превенција је да бели лук не узгајамо на истим парцелама и гредицама, поштујући плодоред и плодосмену. Веома често се бели лук узгаја у здруженом усеву са шаргарепом која својим мирисом тера његове штеточине. У заштити се користе природна средства и препарати од дувана, чили паприка, рабарбаре, бухача, пелина, коприве, нима, репичиног уља, пепела.

Izvor: agroklub.rs/ Ranka Vojnović

Штеточине белог лука - како да их препознате и сузбијете?